"TORNADO PRIJAVE" ZA GARANTOVANU PENZIJU: Ima li rešenja za one koji imaju godine radnog staža, ali ne i primanja
Poslednjih trideset godina obeležilo je mnoštvo dešavanja u našem društvu koja su direktno uticala na mogućnosti sticanja prava po osnovu penzionog osiguranja. Ratne i godine tranzicije, nestanak velikih privrednih sistema sa puno zaposlenih, bujanje sive ekonomije gde zaposleni osim nedostatka osnovnih radnih prava nisu imali regulisan radni staž i penziono osiguranje, doveli su veliki broj sadašnjih najstarijih sugrađana u problem da ostvare pravo na penziju.
ERDOGAN DANAS U CRNOJ GORI: Poslovna poseta - turski državljani vlasnici svake treće firme
NIKAD VIŠE PRITUŽBA NA RAD BANAKA? Građani se žale svako malo, za razne stvari, ali da li su uvek u pravu
GREJNA SEZONA SVE BLIŽA, CENE SVE VEĆE: Koliko košta ogrev u Srbiji i šta se građanima najviše isplati?
Boreći se da prežive pod teškim okolnostima i prihvatajući poslove koji su im se nudili, mnogi su ostali bez potrebnih godina radnog staža. Neke analize govore da je u pitanju više od 200 000 ljudi.
Naime, prema nedavnim najavama ova primanja mogla da iznose oko 12.000 dinara mesečno, a obezbeđivala bi se iz budžeta republike, a ne iz PIO fonda. Potencijalni kandidati bi bili oni građani koji nemaju imovine, primanja, ni dana radnog staža. Iako se o ovome govorilo još pre 15 godina, danas se ponovo pokreće, a da li će i kod nas zaživeti, zavisi od više faktora ali i zakonskih procedura.
Doktor ekonomskih nauka, prof.dr Dragan Stojanović, za „Blic biznis“ objašnjava da je ovaj model zastupljen u svetu, ali i regionu, što znači da je moguće da se primeni i kod nas. Za to je potrebno dobro promisliti, a ne oštetiti one koji sami sebi uplaćuju penziju, a na kraju dobiju isto toliko.
- Garantovana ili kako je često nazivaju, socijalna penzija, postoji već dugo u velikom broju zemalja, uključujući i neke u našem neposrednom okruženju. Namenjena je najstarijim sugrađanima koji nisu uspeli da ostvare pravo na penziju po nekom drugom osnovu, a ne radno sposobnom delu stanovništva. Predstavljaju duboko humanu pomoć društva vrlo osetljivom delu populacije koji nema druge izvore prihoda. Smatram da nemamo prava da kao društvo ignorišemo ovaj problem i da je sasvim ispravno da primenimo iskustva i pozitivne prakse iz ove oblasti koja su primenjena u svetu - objašnjava profesor Stojanović.
Da bi se to primenilo, neophodno je voditi računa o tome da ne dođe do zloupotrebe, te je potrebno jasno precizirati uslove i model po kome bi se ovo pravo ostvarilo.
- Tu pre svega mislim na uslove koji trebaju da budu ispunjeni da bi se jedan ovakav vid pomoći odobrio, kao i sprečiti svaku vrstu zloupotreba. Mora se voditi računa o ekonomskim mogućnostima naše zemlje, utvrditi sredstva koja za ovu namenu mogu biti izdvojena, tačan broj ljudi koji bi ispunjavali zadate uslove, i eventualno razmotriti da li bi ona bila potpuno jednaka, ili bi donekle uvažavala i određen broj godina uplaćenog penzijskog osiguranja koje mnogi imaju. Ovo je i način za jedan dostojanstveniji pristup kojim bi se pomoglo ovoj kategoriji naših najstarijih sugrađana - kaže profesor Stojanović.
Milion penzionera prima manje od 30.000 dinara
Oko milion penzionera u Srbiji mesečno prima manje od 30.000 dinara. U nešto lošijem polažaju od njih su stariji od 65 godina koji nemaju nikakva primanja.
Kako bi se pomoglo ovoj populaciji i smanjilo siromaštvo, nedavno je ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić ponovo pokrenuo ideju o uvođenju "garantovane penzije".
- Кada realizujemo koncept socijalne karte videćemo pojedinačno imovno stanje pojedinca i porodice. Želimo da tim ljudima damo određenu vrstu pomoći koju smo nazvali socijalnom penzijom u skladu sa strategijom o starenju ili garantovanom penzijom. Iznos te garantovane penzije zavisi od broja tih ljudi do kojeg budemo došli i sredstava u budžetu - izjavio je nedavno Milan Кrkobabić, ministar za brigu o selu.
O socijalnim penzijama govorilo se još 2006.
Iako se tema garantovanih penzija sada ponovo pokreće, socijalna penzija, bila je planirana i Strategijom o starenju još 2006. godine.
- Ima veliki broj domaćica, onih koje su radile po imanjima, koje su išli u nadnicu, to je naročito po Vojvodini izraženo. Nisu prijavljivane. Ima i koji su radili, kada je počela demokratija 1991. godine koji su radili u firmama, a kojima nisu uplaćivani doprinosi - izjavio je nedavno Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost".
Prema rečima Andreje Savića, predsednika Saveza penzionera Srbije, ima oko 230.000 ljudi koji su stariji od 65 godina koji nisu radili, nisu uplaćivali doprinose i nemaju pravo da se nazovu penzionerima.
Država mora da reši i brigu tih naših najstarijih sugrađana - objasnio je Savić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, skoro svaki peti stanovnik Srbije stariji od 65 godina je u riziku od siromaštva, među njima je najviše žena. Socijalne penzije trenutno postoje u oko 100 država, a uvedene su da bi zaštitile ljudska prava, pravo na dostojanstvo i lični integritet starijih građana.