PLAĆANJE POREZA DRŽAVI NE MOŽE SE IZBEĆI: Hiljade građana i firmi se nada da će DUG zastariti

Hiljade građana i vlasnika što aktivnih što ugašenih firmi državi godinama duguju milionske iznose za porez i nadaju se da će taj dug da zastari.

Stručnjaci tvrde da se plaćanje poreza državi ne može izbeći.

- Poreski dug preduzetnika i firmi u Srbiji od uvođenja portala e-porezi 2014. godine ne može apsolutno da zastari jer je prelazak sa "papirnih" na elektronske obrasce poreskih prijava omogućio mnogo bolju naplatu - smatra poreski savetnik Milan Trbojević.

Ovaj dug po zakonu zastareva za pet godina, odnosno apsolutna zastarelost nastupa posle 10 godina, ali ukoliko poreznici u međuvremenu ne pošalju opomenu dužniku. Trbojević pojašnjava da treba praviti razliku između dugovanja nastalih pre 2014. godine i kasnije.

- Ključna godina kad zastarevanje prestaje da bude praksa je 2014. kada je Poreska uprava za preduzetnike i firme uvela portal e-porezi preko koga sada idu svi porezi koji se plaćaju - kaže Trbojević.

Danas Poreska uprava u slučaju neplaćanja poreza brže reaguje i šalje opomene, a može da pokrene i prekršajni postupak. Od 2014. godine maksimalan period za slanje opomene je mesec dana od dospeća obaveze za plaćanje poreza.

- Gotovo je nemoguće da nastupi aposolutna zastarelost poreskog duga osim ako nije moguće naplatiti porez jer nema odakle čak ni u slučaju prinudne naplate – smatra Trbojević.

PU inače na svom sajtu objavljuje spisak najvećih dužnika, a poslednji je objavljen krajem decembra prošle godine. Na spisku su pravna lica sa poreskim dugom većim od 20 miliona dinara i preduzetnici sa dugom koji premašuje pet miliona dinara.

- Zastarelost prava na naplatu duga se prekida i potom iznova počinje da teče posle svake radnje koju PU preduzme protiv dužnika u cilju naplate duga kao što je, na primer, opomena. Posle prekida, zastarelost počinje iznova da teče, a vreme koje je proteklo pre prekida se ne računa u rok za zastarelost - pojašnjavaju u Poreskoj upravi.

Poreska policija je u prva četiri meseca pronašla 4,1 milijardu dinara utajenog poreza, a 77 odsto tog novca se odnosi na izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih i neplaćanje PDV-a.

Praksa pokazuje da postoje oni koji godinama uspešno izbegavaju da plate porez iz prethodnih godina, ali da duguju i firme koje su propale, a njihova imovina rasprodata ili je predmet godinama u sudskim fiokama.

Značajan je i broj preduzeća koja rade pod teretom duga za poreze i kojima je omogućeno da svoj dug plaćaju na rate, jer, ukoliko bi im poreznici "skinuli novac sa računa" ugrozilo bi se njihovo poslovanje kao i radna mesta u tim preduzećima.