fbpx
Skip to main content
borovnice

PRAVO ZLATO ZA SRBIJU Od borovnica može odlično da se zaradi, a važno je da znate JEDNU STVAR!

Foto: Profimedia
Borovnice zbog njihovog nutritivnog kvaliteta i svojstava nazivaju plavim zlatom, i one polako postaju najpopularniji domaći brend, budući da naše rane sorte prispevaju u periodu kada borovnice nema nigde u svetu.

Sveži plodovi su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od prve dekade juna do sredine jula, a klimatski uslovi u Srbiji baš tad pogoduju njenom zrenju.

Ono što uzgajivači ne smeju da previde jeste da se u proizvodnju borovnica ne ulazi samostalno. Jedini način koji omogućava da se obezbede dovoljne količine plodova ujednačenog i visokog kvaliteta jeste udruživanje. Zato u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje kooperative sa velikim brojem članova i koje posluju vrlo uspešno.

NOVI OBRAČUN PENZIJA DONOSI VELIKE PROMENE: Od 2020. će rasti po "švajcarskom modelu"! Šta to zapravo znači?

NOVI OBRAČUN PENZIJA DONOSI VELIKE PROMENE: Od 2020. će rasti po "švajcarskom modelu"! Šta to zapravo znači?

"Srbija mora da bude sigurna" VUČIĆ TRAŽI DA NBS KUPI 30 TONA ZLATA

"Srbija mora da bude sigurna" VUČIĆ TRAŽI DA NBS KUPI 30 TONA ZLATA

OSTAJE OŠTRA KONTROLA Ovo su uslovi za zapošljavanje SVAKOG NOVOG RADNIKA u javnom sektoru

OSTAJE OŠTRA KONTROLA Ovo su uslovi za zapošljavanje SVAKOG NOVOG RADNIKA u javnom sektoru

- S idejom da okupimo što veći broj farmera koji će ujedinjeni plasirati ovo voće u svet, i mi smo osnovali zadrugu. Velikim evropskim kupcima interesantni smo samo ako nastupamo ujedinjeni, a želeli smo i da učimo zajedno, svesni da je sve mnogo teže kad si sam - napominje Dušan Dobrijević iz zadruge "Borovnica" iz Brestovika, u opštini Grocka.

Proizvođačima okupljenim oko zadruge "Borovnica" na raspolaganju su Hladnjače Brestovik, moderan centar za skladištenje, pakovanje i plasman voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet komora, koje su im obezbedile uslove kakve imaju njihovi evropski konkurenti.

Borovnica
Foto: Profimedia/ilustracija

- Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači preko Zadruge mogu da računaju i na garantovan otkup njihovih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačama Brestovik, kao i da nabave sve što im je potrebno za zasad borovnica.

- Tako smo u prethodnom periodu uspeli da animiramo proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva... da zajedno nastupamo i sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača, koje su u stanju da sav rod otkupe i plasiraju stranim kupcima - nabraja Dobrijević. On ističe da Zadruga u saradnji sa organizacijom USAID pokušava da za sve svoje komitente obezbedi sredstva za dobijanje neophodnog sertifikata - global gap.

Ljubiša Milijanović iz Mirosiljaca kod Arilja je 2006. digao prve zasade, a danas je, sa svojih 3,5 hektara najveći pojedinačni proizvođač borovnice u Srbiji.

- Borovnica je dugoročna investicija i nije za one koji očekuju brzu zaradu, jer uloženo počinje da se vraća posle tri-četiri godine, ali ne u velikim iznosima. Oni se mogu očekivati tek sedme ili osme godine, kada zasad donosi pun rod od 20 tona po hektaru - kaže Milijanović.

Inicijativa ugostitelja stigla u ministarstva: Šta će se dešavati sa NAPOJNICAMA?

Inicijativa ugostitelja stigla u ministarstva: Šta će se dešavati sa NAPOJNICAMA?

STIŽE NOVČANA POMOĆ ZA PORODICE U KRALJEVU! Objavljen javni poziv, a evo ko ima pravo na dodatne pare!

STIŽE NOVČANA POMOĆ ZA PORODICE U KRALJEVU! Objavljen javni poziv, a evo ko ima pravo na dodatne pare!

POZNATA LOKACIJA NOVE NEMAČKE FABRIKE? Veliki investitor već danima obilazi OKOLINU BEOGRADA

POZNATA LOKACIJA NOVE NEMAČKE FABRIKE? Veliki investitor već danima obilazi OKOLINU BEOGRADA

Borovnicu gaji u zemlji, na otvorenom, a uzgoj u saksijama i vrećama, koji je takođe zastupljen kod nas, ne preporučuje jer je, kaže, borovnici kraći vek trajanja. Potrebno je kiselo i rastresito zemljište, po mogućstvu ne blizu šuma koje ga zaklanjaju od sunca. Voće isto uspeva i na strmim i na ravničarskim terenima, s tim što je ravnica lakša za obradu.

Koliko god borovnice zasadili, priča poljoprivrednik iz okoline Arilja, ona će vam doneti prihod.

- Na hektar ide 2.200-2.300 sadnica koje koštaju oko 3,5 evra po komadu. Dakle, za sadni materijal treba oko osam hiljada evra. Protivgradna zaštita preporučljiva za naše pobdneblje je 15.000 evra. Navodnjavanje, pod uslovom da imaš vodu na parceli, iznosi 2.000 evra, a znatno je skuplje ako vodu treba dovesti. Takođe 2.000 evra treba spremiti za osnovno đubrivo, plus 3.000 evra za đubrivo kojim se borovnica prihranjuje sistemom za navodnjavanje. Dve hiljade evra košta materijal za rad, hiljadu supstrati za razvoj korena, preko tri hiljade za piljevinu koja stvara humus. Zaštita je 30.000 dinara po jednom tretiranju, a potrebno je sedam-osam takvih godišnje - iscrpno kaže Milijanović.

Borovnice
Foto: Profimedia

Ipak, nastavlja on, ulaganje može koštati jeftinije ukoliko dobije subvencije države koje mogu i prepoloviti izdatke za sadni materijal i protivgradnu zaštitu.

U izdatke treba uračunati i troškovnik za berače. Njima se, uz hranu i obezbeđen smeštaj, plaća 2.100 dinara, a ako se zna da jedan berač prosečno ubere četrdesetak kilograma dnevno, da bi se obrao hektar treba platiti 500 dnevnica.

Njemu borovnica, na njegovih tri i po hektara, mesečno donese dve solidne plate.

Čak 95 odsto ode u izvoz

Borovnica se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta, Čajetina i Grocka, a podignute su i nove površine na jugu Srbije i u Crnoj Travi. Na domaće i svetsko tržište - najčešće u Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Holandiju, kao i na tržište Rusije, plasira se 95 odsto ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju.

Izdaci po hektaru

Sadni materijal 8.000; Protivgradna zaštita 15.000; Navodnjavanje 2.000; Osnovno đubrivo 2.000; Đubrivo za prihranjivanje 3.000; Materijal za rad 2.000; Supstrati za razvoj korena 1.000; Piljevina za humus 3.000; Zaštita 1.800

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Tamni oblaci
18 Beograd