POČETNICI U POLJOPRIVREDI OVO MORAJU DA ZNAJU! Koliki je zaista put od SUBVENCIJA do PROFITA?
Ministarstvo poljoprivrede predložilo je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na poljoprivrednike početnike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Planirane su bespovratne pozajmice od 15.000 evra.
VIŠE NEMA DILEME ODAKLE JE VOĆE: Srpska malina iz Arilja zaštićena hologramskim nalepnicama
"KAMATE U SRBIJI NIKADA NISU BILE NIŽE" Stručnjaci procenili koliko dugo će trajati ovakva situacija
KOLIKO JE KORONA PROMENILA PUTOVANJA? Sa jednim pasošem može se u 129 zemalja, Japan svrgnut, a GDE JE SRBIJA?
Uz to, početnici mogu da računaju i na subvencije, ako započnu posao u poljoprivredi ili prehrambenoj industriji. Kome ovo može da promeniti život, obezbedi posao, donese profit?
Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih promena u poljoprivredi - svedoci smo ulaska informacionih tehnologija, digitalizacije, robotike u poljoprivredi i novih agrotehničkih metoda.
-Svakako da je prvi uslov dobro znanje, drugo što je neophodno - poljiprivreda zahteva visok nivo investicija i druga karakteristika je dug period povrata investicija u poljoprivredi- ukazao je Kovačević.
Ako se uzme primer voćarske proizvodnje, nakon zasnivanja zasada - poljoprivredniku će trebati 3-4 godine da sačeka prvi prihod, to je nešto što mora imati u vidu, ne može se brzo povratiti novac, objasnio je Kovačević.
Prema njegovim rečima, Srbija prati evropske trendove, i u poslednjoj deceniji došlo je do velikog porasta cene poljoprivrednog zemišta, koja je i preko 10.000 evra po hektaru u Vojvodini.
Govoreći o bespovratnoj pomoći, Kovačević kaže da je ona značajna, i pored te pomoći poljoprivrednicima su na raspolaganju i druge mere - sama po sebi nije dovoljna ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna.
Tri mere pomoći
Kaže da se radi o tri mere koje su predložene od strane Ministarstva poljoprivrede. Korisnici su mladi poljoprivrednici, obrazovani, žene preduzetnici - to su bespovratne pomoći, ali postoji treća mera pomoći u obezbeđivanju kredita, gde bi Republika Srbija učestovala sa 60 odsto, a poljoprivrednici sa 40 odsto - što bi značajno ubrzalo i olakšalo pristup kreditima.
Široka je namena - za kupovinu mašina, poljoprivrednog zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede dugi niz godina pomaže poljoprivrednicima kroz subvencionisane kredite.
-U praksi se pojavljuje situacija da poljoprivrednici često nemaju obezbeđenje, nemaju dovoljno kolaterala i sada sa ovom merom većina tih poljoprivrednika će moći da dođu do krdita-istakao je Kovačević.
Grantovi će se odnosti na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.
-One mogu biti profitabilne. Ako bi sumirali šta je neophodno da bi te grane donele profit, to su nove tehnologije i znanja, visok nivo investicija, moderna oprema i treći uslov je da budu udruženi pogotovo se to odnosi za male i poljoprivrednike srednje veličine. Tu ne moramo daleko ići po neka pozitivna iskustva, u EU se većina proizvodnje, prerade, prometa se obavlja preko kooperativa- kaže on.
Olakšana registracija prerađivačkih kapaciteta
Namena nove zakonske regulative, pravilnik koji reguliše preradu malih količina poljoprivrednih proizvoda - je da se olakša registracija prerađivačkih kapaciteta za male proizvođače.
Registrovanje preradnih kapaciteta je često prekomplikovano - potrebna je oprema, objekti, tehnlolozi, što je često neisplativo za male proizvođače.
Prema njegovim rečima, ovom regulativom ti uslovi se pojednostavljuju, preneta je pozitivna praksa iz zemalja EU gde su za male proizvođače, za njihov početak odobreni ovakvi pravilnici, kao u Srbiji.
Kaže da je Srbija na putu ka članstvu EU, i na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što znači da ne možemo očekivati značajne tržišne intervencije od strane države.
-Sami poljoprivrednici imaju mogućnosti da sami utiču na promet. Neophodno je da objedine promet, da se udruže, da zajednički uvedu grupne standarde kvaliteta proizvoda - pokazalo se kao dobro i uticalo na smanjenje tržišnog rizika. Ističemo mogućnost da se proizvodi plasiraju u skopu aktivnosti ruralnog turizma- zaključio je Kovačević.