OPASNOSTI I ŠANSE POSLOVANJA: Kako građani Srbije doživljavaju situaciju sa koronom i šta kompanije treba da urade
Više od 2/3 populacije u Srbiji sebe smatra informisanim o korona virusu u prvom talasu istraživanja koje je sporvela agencija Ipsos. Taj procenat je značajno porastao za samo nekoliko nedelja na 94 odsto što ilustruje veliko interesovanje i pažnju građana Srbije po pitanju korona virusa.
Više od polovine srpske populacije izražava značajan nivo zabrinutosti u pogledu mogućnosti da budu izloženi korona virusom, ili oni sami ili njihovo najbliže okruženje. U drugom talasu je nivo lične zabrinutosti značajno porastao, i to za čitavih za 15 procentnih poena, što je sasvim očekivano i razumno.
Ipak, posmatrajući iz perspektive svakodnevnog života, moglo bi se zaključiti da među građanima Srbije nema mesta panici. Skoro 90% njih nije obavilo nikakvu neplaniranu, veliku kupovinu namirnica ili druge robe široke potrošnje kao deo zaliha u svetlu dolaznog rizika zbog korona virusa.
PROMENA POSLOVANJA
Značajan broj kompanija promenio je način poslovanja u skladu sa mogućom pretnjom korona virusa za njihove zaposlene, što je prilično racionalno, čak i ako se uzme u obzir da je istraživanje Ipsosa realizovano pre uvođenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije.
Jedna četvrtina kompanija je primenila rad na daljinu (od kuće) kao meru zaštite svojih zaposlenih, dok je 20 odsto proglasilo privremenu obustavu rada. Pored toga, skoro 50 odsto kompanija je sprovelo neke druge mere zdravstvene zaštite i bezbednosti za svoje zaposlene.
KOLIKO PRIČAMO O VIRUSU?
Opasnost od infekcije korona virusom je postala važno pitanje svakodnevnog radnog života ljudi (i ne samo njihovog). Oni značajan deo radnog vremena provode u razgovoru sa kolegama o problemu korona virusa uopšte.
Značajno vreme takođe provode u preduzimanju mera predostrožnosti protiv infekcije i informisanja o korona virusu putem medija (društvene mreže, internet, dnevne novine). Mi smo društvena bić́a, pa je ova potreba za informacijama i socijalnim kontaktom u situaciji neposredne opasnosti sasvim logična.
Svest o korona virusu je široko rasprostranjena u većini zemalja. Ljudi u većini zemalja još uvek ne prepoznaju pretnju korona virusa svom ličnom zdravlju, ali tu pretnju prepoznaju na globalnom nivou. Zdravstvene institucije i ustanove su one u koje većina građana ima najveći stepen poverenja u odnosu na njihov angažman oko korona virusa.
Većina građana sveta se ne slaže sa tvrdnjom da je korona virus obuzdan i podržava striktne mere u većini zemalja. Obustava putovanja i redovno pranje ruku su promene koje većina građana stavlja na vrh rang liste očekivanih promena u ponašanju. Većina građana očekuje da će putovanja u Kinu i održavanje sportskih događaja na dugoročnom planu biti pogođena korona virusom.
U ovoj fazi krize, vlade pokušavaju da obuzdaju virus, uglavnom da uspore epidemiju (karantin, samoizolacija, zabrana napuštanja, zatvaranje javnih prostora...). Ovo će neminovno dovesti do socijalne distance. Kao rezultat toga, ljudi će provoditi puno više vremena sami ili sa bližom porodicom. To dovodi do poželjnih i nepoželjnih posledica: više vremena sa porodicom, više vremena za sebe, ali isto tako i stres, anksioznost i osećaj izolacije...
Očekuje se da će ovo imati direktan uticaj na ponašanje potrošača, gde će trpeti mnoge kategorije: fizička maloprodaja, alkoholna pića, mesta za zabavu, putovanje i turizam, skupi artikli (kola, luksuzna roba), potrošačka tehnologija...
A KAKVA JE SITUACIJA U SVETU?
- Ljudi u većini zemalja još uvek ne prepoznaju pretnju korona virusa svom ličnom zdravlju, ali tu pretnju prepoznaju na globalnom niovu
- Zdravstvene institucije i ustanove su one u koje većina građana ima najveći stepen poverenje u odnosu na njihov angažman oko korona virusa
- Većina građana sveta se ne slaže sa tvrdnjom da je korona virus obuzdan
- Većina građana podržava striktne mere u većini zemalja
- Obustava putovanja i redovno pranje ruku su promene koje većina građana stavlja na vrh rang liste očekivanih promena u ponašanju
- Većina građana očekuje da će putovanja u Kinu i održavanje sportskih događaja na dugoročnom planu biti pogođena korona virusom
KAKO BRENDOVI TREBA DA ODGOVORE NA OVAJ IZAZOV?
- Brendovi su nervozni, jer može da izgleda kao da profitiraju od ove krize. Razgovori se vode u mnogim kompanijama, ali moraju biti apsolutno sigurni da pomažu ljudima, a ne da samo zarađuju od krize ili da ih drugi vide kao nekoga ko od nje zarađuje - kaže Oven Li, glavni kreativni direktor FCB Inferno
ŠTA BRENDOVI MOGU DA URADE?
Neophodno je, najpre, da ne dozvole da ih ljudi shvate kao ulizice. Zatim potrebno je da uteše, budu ljubazni i prođu kroz krizu sa stilom. Takođe, moraju biti virtuelni, da pomognu da vreme brže prođe i uključe smeh kao najbolji lek. Ključni su nalazi da virus korona utiče i na kratkoročno i na dugoročno ponašanje, te brendovi treba da pokažu empatiju i daju rešenja za lakšu borbu sa ovom situacijom.
Srpsku malinu traži pola sveta, otkupna cena sve veća, ali moguć OZBILJAN PROBLEM
Malinović: Robe ima dovoljno, rafovi su snabdeveni, kupujte najviše za tri dana
PET MILIJARDI ZA SRPSKU PRIVREDU, SVAKOM GRAĐANINU 100 EVRA: Predstavljen paket ekonomskih mera Vlade Srbije
Važne vesti: Neplaćanje kredita može da bude produženo i na više od TRI MESECA
VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA POSLODAVCE: Ovo je procedura upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo