Skip to main content
Fakultet

Postoji računica koliko gubimo za svakog obrazovanog koji ode iz Srbije u inostranstvo: Cifre su ZAPANJUJUĆE

Foto: Srbija Danas
Visokoobrazovani muž i žena, koji sa dvoje osnovaca emigriraju iz Srbije u potrazi za boljim uslovima života, kroz obrazovanje koje su stekli, iz države sa sobom "iznesu" i najmanje oko 94.000 evra. Gledaćaju koliko je to ukupno, dolazimo do između 960 miliona do čak 1,2 milijarde evra!

Kako pokazuje istraživanje Instituta za razvoj i inovacije, nazvano "Cena mladog emigranta", u osobu koja je u Srbiji završila osnovno obrazovanje uloženo je 13.572 evra. Svršeni maturant srednje škole odnosno gimnazije potrošio je 20.854 evra na obrazovanje, a kada diplomirate na osnovnim studijama u Srbiji, u vas je uloženo 34.139 evra.

Istraživanje podrazumeva da osnovne studije u našoj zemlji u proseku traju pet godina, te se i to odrazilo na računicu. Dakle, godišnje se u jednog studenta uloži nešto više od dve i po hiljade evra.

"Najskuplja" je ona osoba koja je završila i postdiplomske studije, jer je u nju uloženo čak 54.576 evra. Napominje se ipak, da procenu troškova doktorskog obrazovanja nije lako izvršiti, zbog nedostupnosti podataka u potrebnim strukturama, ali zaključak koji je ugrubo mogao da se izvede jeste da se oko 55.000 evra u proseku troši na obrazovanje doktora nauka.

ZAPELO NA KLJUČNOM KORAKU Recikliramo svega 10 odsto đubreta

ZAPELO NA KLJUČNOM KORAKU Recikliramo svega 10 odsto đubreta

Izgradnja kuća i stanova više neće biti ista: NEIMARSKO PRAVO MOŽE DA TRAJE NAJDUŽE 100 GODINA

Izgradnja kuća i stanova više neće biti ista: NEIMARSKO PRAVO MOŽE DA TRAJE NAJDUŽE 100 GODINA

NATO bombardovanje dokrajčilo srpsku ekonomiju, a BITNA POUKA za budućnost je jasna!

NATO bombardovanje dokrajčilo srpsku ekonomiju, a BITNA POUKA za budućnost je jasna!

Istraživanje se s jedne strane ograđuje, te se navodi da ove brojke odgovaraju nekome ko je završio osnovnu ili srednju školu, fakultet, odnosno postdiplomske studije 2018. godine, imajući u vidu cene troškova koje su uzeli u obzir, a koje su ograničili na proteklih nekoliko godina.

U svakom slučaju, kada sve ove podatke ukrstimo sa brojem osoba koji odu iz naše zemlje, dolazimo do podatka da godišnje ukupno iz Srbije "izađe" između 960 miliona do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od toga kakva je bila obrazovna struktura iseljenika.

Radi poređenja, ukupna zarada od izvoza informacionih komunikacionih usluga u 2018. godini iznosila je oko 1,1 milijardu evra, dok su prihodi celog poljoprivrednog sektora, u plodnim godinama, iznosili oko 900 miliona evra.

Ipak, kao što i naziv istraživanja pošteno kaže, ono jeste koncentrisano na mlađu populaciju, ali mi svakako ostajemo bez odgovora na pitanje koliko je uloženo u nekog ko je emigrirao, a ima, recimo, pedesetak godina.

Filozofski fakultet
Foto: Srbija Danas

Zanimljivo je i da neke razvijene zemlje, u koje radnici najčešće emigriraju, menjaju svoje propise i protokole kako bi zadovoljili svoje potrebe za radnicima određenih profesija, i kako bi pridošlice mogle i da ostanu i lakše se integrišu. Takođe, te mere podstiču mlade i sposobne građane Srbije da nastave svoje obrazovanje ili da razviju svoje karijere u jednoj od zemalja EU.

Tu se javlja još jedna interesantna konstatacija autora istraživanja: da je dobit razvijene zemlje u koju je radnik došao, značajnija od gubitka koji je druga zemlja pretrpela njegovim odlaskom.

Radnici
Foto: Profimedia/ilustracija

- Zemlje odredišta visokoobrazovanih ljudi nesumnjivo su na dobitku njihovim dolaskom i uključivanjem u ekonomski i društveni sistem. Ovaj "dobitak" je mnogo veći od "gubitka" matične zemlje. Ne samo da je problem radne snage rešen na taj način, već treba uzeti u obzir i veće troškove države i domaćinstava za obrazovanje u razvijenim zemljama - navodi se u istraživanju i prodačavaju podaci kojoma se to potkrepljuje.

Prema podacima Eurostata za 2015. godinu, godišnji troškovi za državu i domaćinstva za srednje obrazovanje u Francuskoj iznosili su oko 11.000 evra, u Nemačkoj oko 10.500 evra, dok je nešto manje od 1.500 evra po studentu potrošeno u Srbiji.

Roditelji i studenti - spremite keš: Cene stanova za izdavanje RASTU, ali ima i CAKA ZA UŠTEDU

Roditelji i studenti - spremite keš: Cene stanova za izdavanje RASTU, ali ima i CAKA ZA UŠTEDU

Prodaje se Komercijalna banka: Država očekuje dobit od 415 MILIONA EVRA

Prodaje se Komercijalna banka: Država očekuje dobit od 415 MILIONA EVRA

Kako se toplane prilagođavaju klimatskim promenama? Beograd je DONEO ODLUKU

Kako se toplane prilagođavaju klimatskim promenama? Beograd je DONEO ODLUKU

Ovaj jaz je još veći kada se pogleda akademsko obrazovanje, tako da se u Srbiji godišnje troši oko 2.800 evra na studenta, a skoro osam puta više u Velikoj Britaniji, šest puta više u Švedskoj, pet puta više u Nemačkoj, navodi se u izveštaju.

Dakle, godišnje se kod nas troši daleko, daleko manje novca za obrazovanje svakog učenika, nego što se to čini u evropskim zemljama. Tako, iškolovana radna snaga dobijena "na gotovo" u ovom izveštaju posmatrana je kao veliki dobitak društvu svake od tih zemalja.

Međutim, iako Srbija neupitno gubi odlaskom radno sposobnog kadra, istaživači smatraju da, sa globalnog stanovišta, migracioni procesi imaju i pozitivan uticaj, jer povećavaju opštu dobrobit, efikasnost i doprinos globalnom rastu, smatraju istraživači. Tako kažu sledeće: najvažnija korist od toka migracija jeste novac koji emigranti šalju porodici u domovinu. Njihov prihod poboljšava kvalitet života primalaca, ali i značajno utiče na srpsku privredu. Srbija je na vrhu među evropskim zemljama u novcu koji pristiže na ovaj način.

Poređenja radi, neto prihod od direktnih stranih investicija u poslednje tri godine u Srbiji iznosio je 2,5 milijarde dolara.

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
30 Beograd