Skip to main content
setva

Srpski ratari seju uz SMS UPUTSTVO: Prinos i pet tona po hektaru kad se pravila poštuju!

Foto: Profimedia/ilustracija
Procena je da bi se prinosi pšenice vrlo lako uvećali samo da se isprate smernice stručnjaka

Kvalitet srpskog žita iz godine u godinu je lošiji. Jedan od glavnih razloga je taj što se domaći poljoprivrednici sve više okreću "tavanskom" zrnu, pa umesto hlebne pšenice, dobiju onu za ishranu stoke.

"NE ŽELIMO DA SE BAVIMO SAMO REČIMA I POLITIČKOM SIMBOLIKOM": Grenel dao obećanje koje će Amerika ispuniti

"NE ŽELIMO DA SE BAVIMO SAMO REČIMA I POLITIČKOM SIMBOLIKOM": Grenel dao obećanje koje će Amerika ispuniti

PARAĆINSKA FABRIKA STAKLA U STEČAJU: Računi u blokadi od marta 2018. godine

PARAĆINSKA FABRIKA STAKLA U STEČAJU: Računi u blokadi od marta 2018. godine

ODLUKA KOJA ĆE MNOGIM VOZAČIMA DONETI MUKE! Zabrana benzinaca i dizelaša od 2030. godine!

ODLUKA KOJA ĆE MNOGIM VOZAČIMA DONETI MUKE! Zabrana benzinaca i dizelaša od 2030. godine!

Zbog lošeg kvaliteta Vlada Srbije je početkom ove godine donela i uredbu kojom je odobrila bescarinski uvoz pšenice iz Mađarske, oko 30.000 tona, jer naše zrno nije moglo da zadovolji visoke standarde domaćih mlinara i konditora.

Koliki je problem uvideli su i stručnjaci u našoj zemlji, pa je juče održan i skup o neophodnosti sejanja samo deklarisanog semena. Kako je rečeno, upotreba dobrog semena, umesto onog sa tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak. Početak setve očekuje se oko 10. oktobra, a do tada će stručnjaci, ratarima slati poruke da seju deklarisano seme, kako bi došli do boljeg i kvalitetnijeg prinosa. Poslednjih godina, na njivama je posejano više od 60 odsto "tavanske" pšenice.

- Želimo da ukažemo na probleme i koja bi mogla da budu rešenja, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli da se oslone na institucije i stručne službe - rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Prema rečima Miroslava Maleševića, stručnjaka za ratarstvo, u Srbiji dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Sa boljim kvalitetom pšenice, i cena će biti bolja. A, kako je naglasio, srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno.

- Prosečan prinos pšenice po hektaru, u Srbiji, lako i bez dodatnih ulaganja, mogao bi da se poveća na pet tona, samo ako bi se sprovelo ono što struka preporučuje od početka do kraja proizvodnje - ističe Malešević.

Uz nedeklarisano seme, veliki je problem što ga sami poljoprivrednici dorađuju. Zaprašuju ga neodgovarajućim aktivnim materijama, pa ostaju na kraju samo problemi.

Kukuruz obara rekorde

Kukuruz je ovog proleća posejan na nešto više od milion hektara. U Topličkom kraju berba uveliko traje, a kako kažu poljoprivredni stručnjaci, ove godine se beleži rekordan rod. Tako, na njivama gde su primenjene sve agrotehničke mere, rod se kreće i do 10 tona po hektaru. Kako su nam rekli, u centralnoj Srbiji prinosi se kreću između pet i osam tona, dok u Vojvodini ide od 8 do 10 tona po hektaru. Na pojedinim njivama, rod je bio i 14 tona po hektaru.

Pročitajte i:

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Slaba kiša
7 Beograd