PRINOS PŠENICE IZNAD PROSEKA Ratari čekaju bolju cenu, a evo šta nam nedostaje za VEĆI IZVOZ
Bila je ovo jedna sasvim prosečna godina za pšenicu, a prinos od 4,5 tona po hektaru je čak i iznad proseka. Mislim da se oko procene ovogodišnjeg roda podiglo više buke nego što je potrebno, a glavni nesporazum je nastao zato što je prošla godina bila rekordna, gde smo imali prinos od 5 tona po hektaru. Ipak, nije za očekivati da se rekordi stalno obaraju - kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".
On navodi da je ukupan rod pšenice od 2,5 miliona tona daleko iznad naših potreba koje iznose 1,5 miliona. To znači da nam ostaje milion tona koje će delom završiti u izvozu, a delom ćemo ih ostaviti u prelaznim zalihama.
SVETSKE BERZE POTONULE: Strah od eskalacije trgovinskog rata Kine i Amerike izazvao DRAMATIČAN PAD AKCIJA
Tartufska groznica trese Srbiju: EVO KAKO DA IH "ULOVITE"
TRGOVINSKI RAT NE JENJAVA! Kina zadala NOVI OZBILJAN UDARAC američkoj ekonomiji
- Prošle godine smo izvezli ukupno 1,1 milion tona pšenice, ali je naša pšenica sada izuzetno skupa i nismo konkurentni prilikom izvoza. Za razliku od 2018. godine kada su odmah uskladili cenu, proizvođači sada čekaju i nadaju se da će cena na stranim tržištima još malo porasti - dodaje Saković i napominje da otud i znatna razlika u julskom izvozu - "prošle godine smo tokom jula izvezli 300.000 tona, a ove godine 30.000".
Savković smatra da je otkupna cena od 18-19 dinara za pšenicu, koja je ratarima ponuđena tokom žetve, pristojna, ali razume potrebu proizvođača da pokušaju da sačekaju povoljniju ponudu. Kako navodi, cena je trenutno u blagom padu, ali za izvoz je potrebno da bude još nekoliko dinara niža.
Ipak, proizvođači najavljuju da će, nezadovoljni otkupnim cenama, ubuduće pšenicom sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama ili premijama.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran napominje da država ne bi trebalo da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlaže određene mere podrške ratarima.
- Mislim da radikalno smanjenje površina pod pšenicom ne bi bilo dobro ni za proizvođače, a ni za državu, jer je pšenica ipak osnovna kultura, "hraniteljica", a uz to je i najbolji čistač zemlje od korova, pa ima i taj ekološki aspekt. Zbog značaja pšenice i za priliv deviza država bi trebalo da predloži određene subvencije ili premije kao kod mleka - kaže Prostran.
On podseća da klimatske promene nisu jedini faktor koji utiče na slabiji rod pšenice i smatra da je glavni problem to što smo tek oko 40 odsto površina posejali u optimalnom vremenskom roku. Dodatni uzrok je što ratari ne koriste u dovoljnoj meri deklarisano sortno seme, kao i to što se ne primenjuje puna agrotehnika, kakvu smo nekad koristili. Zbog uštede goriva redukuje se obrada zemlje, a bacamo i manje kvalitetno đubrivo.
SAMO DOMAĆE! Austrija ne želi ni da čuje za AMERIČKU GOVEDINU
MALA TAJNA VELIKIH BOGATAŠA! Ovo je GREŠKA BROJ 1 koju roditelji prave kad uče decu o NOVCU
SRBIJA U SUFICITU: U budžetu 21,5 milijardi dinara, ostvareni rezultat bolji od planiranog
- U ovim optimalnim uslovima mogli bismo da postignemo prinos od 6 tona po hektaru, a trenutno ostvarujemo 4 do 4,5 tona. Tada bismo mogli pšenicom da zasejemo 30 odsto manje površina u odnosu na sadašnjih oko 570.000 hektara, i sačuvamo to zemljište za neke druge kulture - ističe Milan Prostran
Prostran navodi da su svi ovi faktori prisutni već duže vreme, a posebno su izraženi u vremenu niskih cena. Ipak, i on smatra da je ovogodišnji rod pšenice korektan i da će zadovoljiti potrebe zemlje, a ostaće i za izvoz. Veruje i da će cena rasti, pa svi oni ratari koji ne moraju odmah da predaju pšenicu mogu očekivati povoljnije cifre na jesen.
STARI NAZIVI SRPSKIH GRADOVA: Jeste li nekada bili u Paležu ili Gurgusovcu? Verovatno jeste, a da to i ne znate (VIDEO)