Branislava Simanić: Ekonomsko osnaživanje žena treba da bude strateški projekat države
- Pitanje osnaživanja žena i rodne ravnopravnosti je važno ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Ekonomsko osnaživanje žena treba da bude strateški projekat države - rekla je Branislava Simanić, direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije (PKS).
PRETRPANI PROŠLOGODIŠNJIM MODELIMA: Prodaja u tržnim centrima drastično opala zbog kovida, sada nas čekaju sniženja?
DEMOKRATSKO UTOČIŠTE ZA KRIMINALCE: Najveća poreska oaza u Evropi ponovo u centru pažnje
VELIKA POMOĆ ZA SRPSKA SELA: 500 miliona dinara izdvojeno za posebne grupe građana
Ona je na skupu "Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti" iznela podatke koji se odnose na položaj žena u Srbiji, a koji su dobijeni iz istraživanja Republičkog zavoda za statistiku.
- U Srbiji, prema ovom istraživanju, živi 180.000 više žena nego muškaraca, odnosno gotovo 3,6 miliona prema oko 3,4 miliona muškaraca. Prosečna starost žena je 45, a muškaraca oko 42 godine. Samo osnovno obrazovanje ima oko 38 odsto žena naspram 56 odsto muškaraca, a taj odnos je skoro ujednačen kod srednjoškolskog i fakultetskog obrazovanja. Fakultet je u 2019. upisalo njih 137.910 i 104.058 mladića, a trend da više devojaka nastavlja školovanje na univerzitetu, prisutan je od 2014. - kaže Simanić.
To konkretno znači da su žene u Srbiji su brojnije, obrazovanije, u proseku žive pet godina duže od muškaraca, ali se teže zapošljavaju, lakše dobijaju otkaz, manje su plaćene i znatno ređe se mogu videti na rukovodećim položajima.
- Žene u Srbiji su vlasnice samo četvrtine nekretnina, a na selu, tek 13 odsto njih ima vlasništvo nad poljoprivrednim domaćinstvima. Ovde još treba dodati da je ženama u seoskim sredinama potrebna najveća podrška jer je njihov ekonomski razvoj je niži nego u drugim regijama. Takođe, ono što je bitno istaći to je da su žene u Srbiji za isti posao i dalje manje plaćene od muškaraca i da ta razlika iznosi između 11 i 16 odsto. Žene su uglavnom angažovane na manje plaćenim poslovima, kao što su administracija, tekstilna ili prehrambena industrija, dok ih među inženjerima i u IT sektoru, koji su najplaćeniji, ima malo - naglašava Branislava Simanić.
Treba dodati i činjenicu da su žene takođe te koje duplo više rade kod kuće, brinući o domaćinstvu, deci i starijima, te su prinuđene da izlaze sa posla i sprečene da se dodatno usavršavaju.
Kada se govori o sektoru preduzetništva, žensko preduzetništvo predstavlja snažan resurs novog zapošljavanja i neophodno je da se taj resurs maksimalno iskoristi. Treba istaći sledeće činjenice: žene su najugroženija grupa na tržištu rada u Srbiji. Stopa zaposlenosti muškaraca (50,0%) je značajno veća od stope zaposlenosti žena (35,0%). Rodni jaz u preduzetništvu je veoma izražen, jer su menadžeri i osnivači malih i srednjih preduzeća i dalje uglavnom muškarci (77,9%). Diskriminacija je takođe evidentna u zapošljavanju, unapređenju, platama i beneficijama, dostupnosti mogućnosti za obuku i porodiljsko odsustvo. Osiguranje pristupa redovnim prihodima kroz formalno zapošljavanje ili samozapošljavanje je ključ za obezbeđivanje ekonomske i socijalne sigurnosti žena.
PKS intenzivno radi na ekonomskom osnaživanju žena u Srbiji, upravo kako bi maksimalni iskoristili resurse ženskog preduzetništva, ekonomski osnažili što veći broj žena, kako bi ohrabrili žene da započnu sopstveni posao i ovore nova radna mesta.
- U okvuru Sektora preduzetništva PKS formirana je Sekcija za žensko preduzetništvo koja okuplja veliki broj naših preduzetnica iz čitave Srbije. U cilju ekonomskog osnaživanja i unapređenja ženskog preduzetnistva, kroz rad sekcije, organizuju se konferencije, okrugli stolovi, b2b sastanci, zatim umrežavanje žena i pomoć ženama za uključivanje u lance dobavljača. Ono na čemu insistiramo su edukacija i digitalizacija. Za naše preduzetnice organizujemo čitav niz besplatnih radionica, na različite teme od značaja za njihovo poslovanje, a sve to u cilju unapređenja znanja i veština naših preduzetnica - kaže direktorka Simanić.
Ona objašnjava da kada govore o digitalizaciji, tu se insistira na digitalnom opismenjivanju žena, posebno onih iz ruralnih sredina, kao i na digitalizaciji poslovanja i poslovnih procesa preduzetnica jer samo na taj način njihovi biznisi mogu biti konkurentni i održivi na duži rok.
- A kada su održivi, to znači da imamo još jedno žensko preduzeće, tj. radnju u vlasništvu žene i samim tim još jednu ekonomski osnaženu ženu i radno mesto - kaže ona.
Zbog svega toga, PKS u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u Srbiji, kao i u cilju ekonomskog osnaživanja žena, predlažu neke od preporuka:
- Podizanje svesti javnosti i pokretanje javne rasprave o rodnoj ravnopravnosti, održivom razvoju i međusektorskoj saradnji.
- Otvaranje novih radnih mesta za žene kroz davanje grantova
- Edukacija žena kroz organizovanje besplatnh radionica i mentorskih programa, odnosno povećanje kapaciteta i veština žena za aktivno angažovanje i učešće na tržištu rada,
- Uvođenje preduzetnistva u obrazovni sistem
- Uvođenje rodno senzitivne statistike za žene preduzetnice.
- Na kraju, iz svega navedenog možemo da zaključimo da je ekonomsko osnaživanje žena strateški projekat države i da je naš cilj da omogućimo da žene u Srbiji budu jednako plaćene kao i muškarci, jer na taj način utičemo na privredni rast i ekonomiju naše države. Samo ekonomski osnažene žene mogu donositi racionalne odluke o svom životu - kaže direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije.