PROIZVODNJA ĆE TEK DA "EKSPLODIRA" U svetu cena za kilo do 100.000 evra, kakva je situacija u Srbiji?
Hit na svetskom tržištu je pčelinji otrov, koji se već uveliko koristi za proizvodnju lekova i farmaceutskih proizvoda.
Privrednici iz više od 1.500 firmi iz regiona vakcinisani u Srbiji
"KUPI SADA, PLATI KASNIJE" Opada korišćenje kreditnih kartica, kakve nas očekuju promene u bankarstvu?
Lepa slika sa srpskih planina: Skijaši sa maskama i na propisanoj distanci čekaju svoj red za žičaru (VIDEO)
Cena u svetu se kreće od 60.000 do 100.000 evra po kilogramu, dok je u Srbiji čak tri puta niža. Razlog za to je pre svega nedostatak zakonske regulative koji onemogućava organizovanu prodaju, kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
- Mnogi pčelari znaju za vrednost pčelinjeg otrova, dosta ljudi ulazi u taj posao i ulaže, ali na kraju izgubi novac - kaže Rodoljub Živadinović.
- Jednostavno, tržišnu cenu određuje ponuda i potražnja. U Srbiji još uvek ne postoji laboratorija niti zakonska pravila kojom se reguliše ova oblast, što rezultira manjom potražnjom i nižom cenom. Problem je što ova oblast nije zakonski regulisana i otrov se kupuje na crnom tržištu - kaže Rodoljub.
- Tek kada se to zakonski reguliše, proizvodnja na legalan način će biti omogućena. Ipak se radi o otrovu, koji tako mora i da se tretira - kaže Živadinović.
- Potrebno je da se propišu uslovi za proizvodnju, od prostorija i higijene, do svih ostalih standarda. Mi smo taj zahtev podneli još 2008. godine, ali ništa se nije rešilo. Svako i dalje radi kako misli da treba, na svoju ruku. Ludi koji imaju pčele sami se bave proizvodnjom i to je uvek rizik, jer nemate propisane standarde, a kupci ga pazare na svoju odgovornost - kaže on.
Prema evropskim pravilima, pčelinji otrov, baš kao i zmijski, više nisu resor Ministarstva poljoprivrede.
- Ministarstvo zdravlja bi trebalo da reguliše način pravljenja, obrade, prodaje i disitribucije, ali to se još nije desilo. U svetu se koristi u farmaceutskoj industriji, gde se od pčelinjeg otrova proizvode preparati za koštana oboljenja. Uveliko se rade istraživanja sa pčelinjim otrovom i ispituje se da li može da posluži kao lek za određene bolesti. Ako bi se registrovao u tu svrhu, proizvodnja bi "eksplodirala" - kaže predsednik pčelarskih organizacija.
On podseća da to nije nimalo lak posao i da se pčelari radije okreću proizvodnji meda, matičnog mleča i propolisa, kada od otrova ne mogu da profitiraju.
- Sakuplja se tako što se na košnicu postavi ploča koja se uključi u elektro-aparat. Struja određene frekvence pobuđuje pčele koje počinju ubadanje i lučenje otrova. Sa ploča se skidaju kristali apitoksina i čuvaju u staklenoj teglici, na tamnom mestu - kaže Živaninović.
Za jedan gram otrova treba odraditi 15 pčelinjih zajednica, jer jedan gram otrova izluči 100.000 pčela stražarica, starosti od 18 do 21 dan.