KAKVO TO MESO JEDEMO?! Prosečna kokoška pre 60 godina godina bila je 1.5 kg, a EVO KOLIKO JE DANAS! (FOTO)
Naučnici, ali i naši stari, tvrde da je piletina nekad bila bogatog ukusa i na visokoj ceni, dok za pileće meso koje danas konzumiramo misle da je "gnjecavo" i zapravo i nema ukus prave, izvorne piletine. Tada su kokoške kljucale po dvorištu, a danas se hrane raznim koncentratima s dodatkom soje, biljke koju naše kokoške nikad nisu jele.
Nije zanemarljiv ni podatak da je ta soja verovatno GMO, pa i to utiče na ukus i zdravstvenu ispravnost pilećeg mesa.
NAGRADNA IGRA "UZMI RAČUN I POBEDI": Plaćate samo 23 dinara, a možete dobiti STAN U BEOGRADU
Stručnjaci navode da je 1923. bilo potrebno 16 meseci da bi se uzgojilo pile teško 1 kg. Već 1933. godine za postizanje iste težine, uzgajivačima je trebalo čak dva meseca manje. Kanadski istraživači su 2005. godine uzgojili vrste pilića iz različitih razdoblja, a rezultati su pokazali da su pilići do četiri puta teži nego 1957. godine, bez obzira na to što su hranjeni na isti način. Prosečna težina pilića u 2016. godini bila je 2,8 kg.
Naučnici ove razlike u veličini i težini smatraju dokazom genetskih manipulacija na pilićima. One su rezultat trenda "piletina budućnosti" koji je počeo 1948. godine. Farmeri u SAD-u su tada počeli da razvijaju piliće sa specifičnim ciljevima - da budu veći, deblji i da brže rastu. Rezultat toga je vrsta Arbor Acre.
Masovna proizvodnja piletine za ljudsku prehranu podrazumeva držanje pilića u velikim hangarima na farmama pilića. Tokom uzgojnog ciklusa od jednodnevnog pilića do konzumne veličine pilići se drže u malom zatvorenom prostoru, u lošim uslovima, bez mogućnosti kretanja pa čak i pomicanja da na taj način ne bi gubili energiju, odnosno da sva hrana bude pretvorena u meso.
Nastoji se da što pre dostignu težinu za klanje
Hranjenjem 24 sata dnevno uz intenzivno svetlo, bez mogućnosti odmora kao i smeštanjem u skučeni prostor u kojem se pilići ne mogu kretati nastoji se da što pre dosegnu "težinu za klanje".
Naravno, spominju se tu i razni hormoni, antibiotici i drugi dodaci koji se navodno daju da bi pile u što kraćem roku naraslo i izbeglo bolesti, a sve kako se ne bi smanjio profit gramzivim farmerima.
Naučnici se, koliko je poznato, još uvek nisu uhvatili ozbiljnih istraživanja kojima bi pokazali koliko su različite vrste mesa slične ili jednake.
Životinjama koje uzgajaju na velikim farmama pilića, purića, odojaka, ribe... daju krmnu smesu u kojoj su dve glavne komponente kukuruz i sojina sačma uz dodatke gotovo istih vitamina i minerala.
Kada je pak reč o pilećem mesu, koje je naša glavna tema, veliki svetski proizvođači ne zadovoljavaju se kroz uzgojne cikluse samo postići što veću težinu u što kraćem roku već genetskim manipulacijama teže proizvesti pile s izrazito razvijenim batkom i karabatkom dok su svi ostali delovi tela kržljavi, odnosno pile koje će imati kržljavo celo telo osim prsa na kojima se dobije dva-tri puta veći file od onog u klasičnih pilića.
Kako su kokoške rasle kroz godine:
- 1955. prosečna kokoška je bila teška 1,5 kilograma
- 1960. - 1.72 kg
- 1965. - 1.8 kg
- 1970. - 1.9 kg
- 1975. - 2 kg
- 1980. - 2,1 kg
- 1985. - 2,2 kg
- 1990. - 2.26 kg
- 1995. - 2.35 kg
- 2000. - 2.58 kg
- 2005. - 2.67 kg
- 2010. - 2.75 kg
- 2016. - 2.80 kg
- 2017. - 3.08 kg