Prvi put raskid CHF kredita PREDUZEĆU, rast kursa 239 odsto

Privredni apelacioni sud je doneo prvu pravnosnažnu presudu kojom je potvrđena prvostepena presuda kojom je raskinut ugovor o kreditu preduzeću u švajcarcima.

Nakon što je novosadska apelacija donela dve pravnosnažne presude za kredite građana, sada imamo potvrdu stava da je kod CHF kredita došlo do promenjenih okolnosti na štetu dužnika i za pravno lice, te je ugovor usled toga raskinut, saopštilo je Udruženje bankarskih klijenata Efektiva. 

Tužba je preko udruženja Efektiva podneta 2015, prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu je doneta u decembru 2016, a potvrđena je februaru ove godine. Presudom je utvrđeno da je od trenutka podizanja kredita 2007. godine, do kraja 2016. godine došlo do rasta kursa franka u odnosu na dinar za 239 odsto. 

Na ime kredita, korisnik je dobio nešto manje od 2 miliona dinara, do trenutka donošenja presude je vratio nešto više od 5 miliona, a prestalo je da plati još oko 700.000 din, što predstavlja značajnu nesrazmeru uzajamnih davanja na štetu klijenta, a što je Sud cenio kao okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveza jedne ugovorne strane, ovde dužnika, te da bi bilo nepravično takav ugovor održati na snazi, pošto kao takav više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana kao ni svrsi samog ugovora, navodi se u saopštenju. 

- Ono što je i možda najbitinja konstatacija ove presude je činjenica da je dužnik na ovakav način doveden u neravnopravan položaj u odnosu na banku, tj. doveden je u situaciju da sam snosi rizik poslovanja banka, u smislu da je rizik kursnih i kamatnih oscilacija prenet isključivo na njegovo poslovanje. Takođe, potvrđeno je i da valutna klauzula ne sme biti instrument bogaćenja jedne strane, ovde banke, već da ona služi isključivo u svrhu očuvanja vrednosti pozajmnjenog novca ali do granice jednokosti uzajanih davanja, što kod CHF kredita svakako nije slučaj - navodi Efektiva. 

Kako ocenjuju, ova presuda je novi podstrek za oko 20.000 zaduženih u CHF kreditima, koji sada na identičan način mogu da traže raskid ugovora, a bankama se pruža mogućnost dogovora sa klijentima u cilju pravične izmene ugovora, odnosno svođenja potraživanja kroz dinarsku restituciju. 

To podrazumeva da svaka ugovorna strana vrati onoj drugoj ono što je od nje primila u dinarima, uz pripis zatezne kamate, čime bi se kod dugoročnih stambenih kredita postigao efekat umanjena glavnice i mesečne rate za 30-70 odsto, dok bi dobar deo ovih kredita, kao što je sluaj u konkretnoj presudi, zapravo bio u pretplati i banka bi određeni novac morala da vrati klijentu, piše u saopštenju.