RADNICI IZ DIJASPORE PONOVO SE VRAĆAJU U SRBIJU? Zbog rekordnog broja zaraženih beži se iz Nemačke
Inače, broj ljudi čija je smrt povezana sa infekcijom SARS-CoV-2 porastao je na 9.905 – što je za 30 više nego dan ranije.
DUG ZEMALJA EVROPSKE UNIJE SE DRASTIČNO POVEĆAO: Grčka se najviše zadužila, čak 187 odsto
HRVATSKI PREDUZETNICI U KANDŽAMA KORONE: Može im pomoći samo jedno!
Za pet godina će sve biti drugačije: Milioni ljudi će morati da promene svoj posao kojim se trenutno bave
Prema najnovijim podacima, oko trećina svih nemačkih gradova i okruga bilo je iznad praga od 50 novih infekcija na 100.000 stanovnika nedeljno. U mnogim mestima tada stupaju na snagu pooštrene mere zaštite.
A Nemačka nije jedina, jer se korona virus brzo širi i u drugim zemljama Evropske unije, pa u boljoj situaciji nisu ni Austrija, Francuska ili Holandija. I sve su to zemlje u koje su se nakon prvog talasa ponovo vratili naši građani koji su tamo da bi radili i finansirali porodice u Srbiji.
Manje doznaka, veća nezaposlenost
U Nemačkoj inače živi i radi oko 450.000 Srba, koji su najviše angažovani na poslovima u građevini, ugostiteljstvu, održavanju higijene, ali i u zdravstvenoj nezi starijih.
S obzirom na to da će novi talas korone verovatno ponovo izazvati makar privremeno zatvaranje firmi, lako je pretpostaviti da bi mogao da se ponovi april ili maj, kada su se naši gastarbajteri mahom vraćali u domovinu, jer su ostajali bez posla u Nemačkoj, Austriji i drugim zemljama zapadne Evrope. Tada se više od 400.000 ljudi u kratkom periodu vratilo u Srbiju.
Ekonomisti objašnjavaju da poslodavci u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i ostalim zemljama gde ima puno naših ljudi u vremenu krize najpre otpuštaju strance, što je donekle i logično.
"Mnogi od tih gastarbajtera prisiljeni su da se zbog toga vrate u Srbiju i zbog toga će ukupna stopa nezaposlenosti u našoj zemlji biti viša nego pre epidemije", rekao je u razgovoru za "Blic Biznis" ekonomista Ljubomir Madžar.
Istovremeno, povratak naših ljudi iz inostranstva mogao bi da znači i priliv nekoliko stotina miliona evra manje, ako ne i celu milijardu, iz dijaspore u Srbiju. Svi oni slali su značajne iznose i doznake, i do tri milijarde evra godišnje, što je čak osam odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.