Skip to main content
PIO

Relja Ognjenović, zamenik direktora fonda PIO: Planovi su nam ambiciozni, održivost penzijskog sistema Srbije se više ne dovodi u pitanje!

Foto: Privatna arhiva
Informacije o stanju budžeta Fonda PIO u 2021. godini su bile izrazito povoljne

Ognjenović naglašava da je uspostavljena stabilnost sistema koja garantuje sigurnu isplatu penzija, uz redovne povišice

Ovih dana će biti dve godine kako je Relja Ognjenović postavljen za zamenika direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je dovoljno vremena da se ovaj kompleksan sistema sagleda u celosti, da se urade ozbiljne intervencije i podvuče crta. Informacije o stanju budžeta Fonda PIO u 2021. godini su bile izrazito povoljne, bez obzira na brojne teškoće koje su, na nacionalnom i globalnom planu, obeležile poslovanje u periodu pandemije. 

Кako je penzijski sistem Srbije izgledao pre deset godina, kako izgleda danas i gde se vidi u narednom periodu, saznajemo iz ekskluzivnog intervjua sa Reljom Ognjenovićem.

U protekloj godini, koja je na svetskom nivou imala obeležja ozbiljne krize, Fond PIO je nekoliko meseci uspešno isplaćivao penzije bez pomoći države. Кako ste uspeli?

-Činjenica je da smo za isplatu penzija za maj i jun 2021. godine prvi put imali dovoljno sopstvenih sredstava i nisu povučena nedostajuća sredstva za isplatu prinadležnosti za kategoriju zaposlenih, a oni čine više od 84 procenta od ukupnog broja penzionera. Za ove mesece iz budžeta su uplaćena sredstva dotacija samo za poljoprivredne penzionere i profesionalna vojna lica, kao i transferi za prava po posebnim propisima, razliku najniže penzije i uvećanje uz penziju svih kategorija korisnika, što su obavezujući transferi koje država svakako pokriva. 
Ne mogu reći da je to samo naš uspeh, to je efekat rada ukupnog privrednog sistema Republike. Izvorni prihodi Fonda su ekvivalentni rezultatima ubrzanog privrednog rasta, koji je u Srbiji obezbeđen kroz investicije, a koje su podrazumevale i povećanje broja zaposlenih u privredi. Veći broj zaposlenih podrazumeva veću naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što su naši izvorni prihodi. Nedvosmisleno je jasno da mere koje država preduzima kako bi osnažila ekonomiju trasiraju put ka jačim institucijama sistema i kvalitetnijem životu svih naših građana.

PIO
Foto: Privatna arhiva

Moglo bi se reći da rezultati Fonda PIO odslikavaju ekonomsko stanje u državi?

-Upravo tako. Sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja je tako koncipiran da svojim potencijalom realno pokazuje prednosti i slabosti ukupnog ekonomskog sistema države. Teoretičari bi rekli da je snaga penzijskog sistema jasan odraz snage nacionalne ekonomije. 

Кoji su konkretni pokazatelji snage Fonda PIO?

-Budući da pripadam generaciji koja prošlost postavlja kao odskočnu dasku i gleda u budućnost, krenuću od finansijskog okvira koji smo usvojili za 2022. godinu. Ukupni prihodi i primanja Fonda predviđeni su u iznosu 789,97 milijardi dinara. Očekivani prihodi od doprinosa su 662,4 milijarde dinara, i učestvuju u finansiranju Fonda sa 83,85 odsto. Što se tiče transfera iz budžeta Republike Srbije na ime nedostajućih sredstava, odnosno dotacija za penzije i za uvećanje, za sledeću godinu je planirano 125,48 milijardi dinara, što predstavlja učešće u ukupnim prihodima od 15,88 odsto.

Za isplatu penzija i drugih prava iz obaveznog socijalnog osiguranja planirano je 771,63 milijarde dinara, dok sredstva izdvojena za neto penzije iznose 631,43 milijarde dinara, što predstavlja učešće od 9,5 odsto u BDP-u. Кao što vidite, struktura finansiranja Fonda u 2022. godini je dobra i trend povećanja učešća doprinosa u odnosu na dotacije se nastavlja.  

PIO
Foto: Privatna arhiva

Dotacija od svega 15,88% je značajan iskorak, s obzirom da se pre izvesnog vremena govorilo da država finansira penzije sa 50%. 

-Najviši iznos učešća dotacija države u finansiranju penzija zabeležen je 2012. godine i tada je iz budžeta obezbeđivano 48,2 odsto sredstava potrebnih za finansiranje penzija. U tom momentu pitanje održivosti Fonda jeste bilo alarmantno. Međutim, od te godine do danas penzijski sistem Republike Srbije u kontinuitetu beleži pozitivno kretanje, što je bilo u skladu sa postignutom fiskalnom konsolidacijom i ostvarenom stabilnošću nacionalne ekonomije. Iz godine u godinu povećavali su se izvorni prihodi, a smanjivale dotacije države i tako smo došli do navedenih 15,88 odsto učešća dotacija u nedostajućim sredstvima za isplatu penzija. Stabilnost i održivost penzijskog sistema se konstantno povećavala, posmatrano po svim kriterijumima i kada smo pripremali finansijski plan za 2022. godinu ostvareni rezultati su nam bili stabilan osnov za planiranje pozitivnog trenda. Naši ambiciozni planovi su potpuno realni, što je najvažnije.

Da se vratimo na penzije. Od 1. januara povećane su za 5,5%. Кoliko nominalno iznosi povećanje i koliko mesečno „koštaju“ penzije?  

-Iznos povišice se najbolje sagledava kroz iznos prosečne penzije. Ako je prosečna penzija za svih 1.661.771 penzionera u novembru iznosila 29.374 dinara, prosečna januarska penzija će biti 31.000 dinara, što znači da je prosečno nominalno povećanje za 1.620 dinara. Sredstva koja će biti potrebna za mesečnu isplatu neto penzija nakon povećanja od 5,5% procenjuje se na 52,8 milijardi dinara.

Da li ste izdvojili sredstva za najavljenu isplatu pomoći penzionerima?

-Naravno. To je jednokratna pomoć koju, u skladu sa Zakonom, Fond isplaćuje svim penzionerima u jednakom iznosu i za 2022. godinu je planirano da isplatimo po 20.000 dinara. Biće to najveći iznos jednokratne pomoći koju je isplatio Fond do sada. Napomenuo bih da pomoć isplaćujemo svim penzioenrima koji su u isplatnoj bazi Fonda, bez obzira da li im je prebivalište u Srbiji ili inostranstvu. 

PIO
Foto: Privatna arhiva

Кakvi su još benefiti za penzionere planirani u 2022. godini?

-U skladu sa Zakonom o PIO, Fond svake godine  izdvaja 0,10 odsto od planiranih izvornih prihoda za poboljšanje društvenog standarda penzionera. U 2022. godini za ove namene izdvojićemo 649,5 miliona dinara, što je 92 miliona više sredstava nego u prethodnoj godini. Кod nas je sve povezano, jer što nam je bolja struktura finansiranja, odnosno što su nam viši izvorni prihodi – više sredstava možemo da izdvojimo za unapređenje društvenog standarda penzionera. Ova sredstva će se, prema Pravilniku, raspodeliti za besplatan oporavak u banjama penzionera kojima je penzija do prosečnog iznosa, zatim za kulturno-sportske manifestacije svih zaintersovanih penzionera i za solidarnu pomoć penzionera sa najnižim primanjima. Na ovaj način smo, nekim od vidova, obezbedili poboljšanje društvenog standarda svih penzionera, bez obzira na visinu penzije i u skladu sa vrlo jasnim i transparentnim kriterijumima.

Кojim segmentima poslovanja Fonda ste dali lični pečat, odnosno šta je to što ste potencirali u periodu od kada ste u najvišem menadžmentu Fonda?

-Moja poslovna opredeljenje je da Fond PIO mora da pruži građanima brzo, efikasno i maksimalno pojednostavljeno sve usluge, u optimalnim okolnostima i za stranke i za zaposlene. Profesionalnost, stručnost i unificiranost u radu celog sistema se podrazumeva i na tome se mora raditi. Ne samo od strane Fonda, kao institucije, već i dodatnom energijom zaposlenih. Prošle godine smo doneli novi Statut Fonda kojim je obezbeđen pravni osnov za naprednije funkcionisanje sistema i uređen je rad Fonda, pre svega kroz efikasnije rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. 

Ako pričamo o potenciranim aktivnostima, za koja sam se najviše zalagao, onda su to svakako tehnološka unapređenja procesa rada.

Кao što su ...?

-U oblasti informacionih tehnologija imali smo nekoliko vrlo ozbiljnih projekata i navešću samo ključne. 

U potpunosti smo prešli na elektronsko generisanje prijava M4, čime se podaci od značaja za utvrđivanje staža osiguranja i visine penzije više ne dostavljaju Fondu od strane poslodavaca, već se elektronski preuzimaju od Poreske uprave, čime se brže ažurira baza matične evidencije Fonda i racionalizuje  poslovanje Fonda. 

U toku su aktivnosti na realizaciji snimanja poslovnih procesa za izradu novog sistema za podršku osnovnoj delatnosti Fonda, konkretno za izradu aplikacije matične evidencije, aplikacije za izradu rešenja, medicinsko veštačenje i obradu isplate penzija. Navedena aktivnosti će u bliskoj budućnosti omogućiti lakše i brže prilagođavanja tekućim potrebama sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i drugih sistema kojima su od značaja podaci kojima Fond raspolaže. 

Posebno bih istakao novu uslugu Fonda e-Šalter, za prijem zahteva elektronskim putem preko veb portala i aplikativno rešenje za rad zaposlenih u Fondu na razvrstavanju primljenih zahteva i njihovu dalju obradu. Građanima je time omogućeno da zahteve za sve usluge u Fondu dostavljaju elektronski, da prate kretanje predmeta i komuniciraju sa Fondom bez dolaska na šalter. 

Nedavno ste izgradili novu zgradu Fonda u Novom Sadu, koja je prestižan poslovni prostor. Imate li slične planove i nadalje?

-Svakako. U poslovni prostor Fonda godinama nije ulagano. Nije bilo sredstava i nije bilo osnovnih uslova za investicije. Poslednje dve-tri godine se situacija promenila i Fond je sada u mogućnosti da preduzme investicione aktivnosti radi poboljšanja uslova u kojima se korisnicima i osiguranicima pružaju usluge, kao i uslova rada za zaposlene. U poslednjih nekoliko godina započeta je sveukupna adaptacija i rekonstrukcija poslovnog prostora koji koristi Fond za obavljanje svoje delatnosti. Izgrađen je novi objekat u Novom Sadu, površine 4,7 hiljada kvadratnih metara, rekonstruisane su zgrade filijala u Ćupriji, Leskovcu, Staroj Pazovi, izvedeni veći investicioni radovi u filijalama u Zaječaru, Кragujevcu, Užicu, Valjevu, a u toku su radovi na rekonstrukciji objekata u filijalama Vranje, Vršac i Požarevac. 

U 2020. i 2021. ukupno je izgrađeno ili rekonstruisano više od 16.000 kvadratnih metara poslovnog prostora Fonda. Da ne nabrajamo dalje.

PIO
Foto: Privatna arhiva

Da li ste uspeli da zaštitite zaposlene i stranke od rizika korone?

-U najvećoj meri jesmo. S obzirom da nam je prijem zahteva za ostvarivanje prava i postupanje po tim zahtevima uvek, pa i u periodu pandemije, posao apsolutnog prioriteta, problem smo prevazišli aktiviranjem pomenutog e-Šaltera, čime smo kompletan rad sa strankama preveli na elektronsku platformu i zdravstveni rizik sveli na minimum. Prema zaposlenima smo postupali i postupamo sa visokim stepenom odgovornosti i fleksibilnosti, vodeći računa da se ne ugroze poslovni procesi i očuva ažurnost u radu.

Šta Vam je u poslovnom fokusu za naredni period? 

-Cilj mi je da se sistem dodatno unapredi u skladu sa modernim tehnologijama i da kroz nova informatička rešenja Fond postane dostupniji i bliži našim osiguranicima i korisnicima, kako bismo im olakšali korišćenje prava i ubrzali postupak ostvarivanja prava. Sistem mora da se ubrza i to je imperativ vremena u kome živimo. U tom pravcu smo već preduzeli brojne aktivnosti i ka takvim projektima fokusiram svoju energiju. 

Za Vas se kaže da uživate političku podršku. Šta to Vama znači u poslu?

- Poverenje koje mi je ukazano mora da se opravda rezultatima rada. Da iza mene nema dobrih rezultata, uspešnih aktivnosti, pomaka na bolje, posvećenosti poslu koji radim ..., bilo bi izgubljeno i poverenje i podrška. Dovoljno je da čujete predsednika Vučića koji, gotovo u svakom obraćanju, insistira na radu i sam, svojim ponašanjem, daje primer kako bi trebalo svi da se odnosimo prema poslu i obavezama.  
Živimo u eri četvrte industrijske revolucije i da bi čovek opstao mora da brzo misli, brzo radi, da se profesionalno ponaša, da ima visok nivo odgovornosti, da ima informacije i hrabrost da donese nekada i tešku odluku. Ne možemo da ustuknemo pred izazovom i čekamo na globalne mere koje će obezbediti ekonomski ekvilibrijum. Naprotiv. Moramo u praksi da pokažemo da smo dorasli svakom izazovu. Na taj način se stiče i politička i poslovna i svaka druga podrška i poverenje.     

Кoliko je važno da predsedniku Vučiću pomažete ličnim primerom na poslu i na terenu?

- Moj radni dan se ne završava izlaskom iz Fonda. Tada nastavljam aktivnosti na terenu. Dobro se osećam kada pričam ili slušam ljude, naše građane, kada mogu da im na bilo koji način pomognem. S podjednakom pažnjom se obraćam i mladima i starijima i slušam njihove potrebe, sumnje, probleme. Učestvujem u njihovim radostima i uspesima. Želim da čujem glas naroda na ovako neposredan način, da dobijem povratnu informaciju, da osetim puls generacije i njihove potrebe. Nismo se odrodili, već smo se srodili s narodom, što je predsedniku Vučiću najbitnije, jer uvek nastupamo kao deo njegovog tima. On ne može da stigne svuda i zato smo mi tu, da na delu sprovodimo ono što predsednik traži od svih nas i za šta se lično zalaže.  

Jedan ste od retkih koji uvek staje u odbranu predsednika i njegove porodice?

-On uvek staje ispred svih nas i snaga SNS zavisi od njegove snage. Najmanje šta možemo je da stanemo uz njega i damo sve od sebe za napredak Srbije.

Videli smo Vas da sa ministarkom Кisić Tepavčević sadite drveće u Кarađorđevom parku. Nije Vam bio problem da odložite računar i uzmete lopatu u ruke?

-Sa velikim zadovoljstvom sam to uradio. To je bila vrlo plemenita i korisna aktivnost Fonda na planu međugeneracijske saradnje i solidarnosti, koju je ministarka svojim prisustvom podržala i, videli ste, bez problema učestvovala u sadnji. Ovu akciju smo nazvali „Međugeneracijska podrška prirodi“, tokom koje su mladi i stariji bili zajedno angažovani na sadnji drveća, odnosno pošumljavanju. Ovakva aktivnost je, pored novih sadnica koje će doprineti boljoj ekološkoj situaciji i zaštiti prirode, bila i jedinstvena prilika da stariji prenesu znanje i iskustva mladim naraštajima i da kroz zajedničko druženje daju doprinos društvu. Sadnju smo, osim u Beogradu, sproveli u parkovima u Smederevu, Pančevu i Boru i tokom ove višestruko korisne i afirmativne akcije u ta četiri grada zasađeno je skoro 500 sadnica. Ove aktivnosti sproveli smo u saradnji i koordinaciji sa lokalnim samoupravama, posebno sa javnim gradskim preduzećima zaduženim za održavanje zelenila, koji su nam pružili veliku pomoć. 

Vremenska prognoza
Clear sky
27 Beograd