Skip to main content
Banka

REŠENO PITANJE DUŽNIKA U "ŠVAJCARCIMA": Država i banke smanjuju rate

Foto: Profimedia/ilustracija
Svima koji imaju kredite u 'švajcarcima', posle donošenja leks specijalisa preostala glavnica biće smanjena za 30 odsto. Zbog konverzije duga iz franaka u evre smanjiće im se i kamate, a samim tim i mesečne rate.

Konačno rešenje problema više od 16.000 građana zaduženih u "švajcarcima" sve je izvesnije posle jučerašnjeg sastanka predstavnika države, banaka i dužnika! Prema dogovoru tri strane, banke će nakon donošenja leks specijalisa najverovatnije otpisati 30 odsto ostatka glavnice kreditnog duga!

VUČIĆ POTVRDIO: Starbaks je stigao u Beograd, a evo i kada otvaraju lokal

VUČIĆ POTVRDIO: Starbaks je stigao u Beograd, a evo i kada otvaraju lokal

Za rešenje kredita u švajcarcima teret će imati i banke i država!

Za rešenje kredita u švajcarcima teret će imati i banke i država!

ENERGETSKO POVEZIVANJE DVE SILE: Putin i Erdogan dogovaraju cenu gasa

ENERGETSKO POVEZIVANJE DVE SILE: Putin i Erdogan dogovaraju cenu gasa

Međutim, zaduženi građani imaće još jednu olakšicu jer će im posle konverzije duga iz franaka u evre, i to po kursu na dan isplate kredita, kamate, a samim tim i mesečne rate, biti mnogo manje.

Prema rečima izvora upoznatog sa detaljima sastanka, banke su spremne da prihvate obe olakšice, i otpis dela glavnice i konverziju duga, i to je osnovni uslov da se ovaj dogovor realizuje.

- Suština dogovora je da olakšice ne važe retroaktivno, što znači da ono što je već dato bankama ostaje bankama. Ideja je da se zaduženim građanima olakša vraćanje duga u budućnosti, pa će im zato biti otpisano 30 odsto preostale glavnice odmah po donošenju posebnog zakona o konverziji. Dve trećine tog otpisa pašće na teret bankama, a trećina na teret države. Radi se o ukupnoj sumi između 100 i 120 miliona evra - kaže izvor i dodaje da će zaduženim građanima visina rate znatno pasti i zbog konverzije duga:

- To je druga bitna olakšica. Kada kredit bude vezan za evro, umesto za franak, i to po kursu na dan isplate, jasno je da će i kamate biti manje, pa će pasti i iznos mesečne rate koju plaćaju građani.

Banka
Foto: Profimedia/ilustracija

Ipak, ceo ovaj dogovor važi samo za one koji kredit još nisu otplatili.

Oni koji su svoje obaveze iz kredita već izmirili ili oni koji su u međuvremenu ostali bez stana jer nisu mogli da plaćaju rate neće imati direktne koristi od leks specijalisa. Međutim, indirektno, zakon, a posebno odluka Vrhovnog kasacionog suda, mogli bi da im budu od velike koristi na sudu ukoliko podnesu tužbe. Jer, podsetimo, VKS je dao pravno mišljenje da će banke morati da u sporu dokažu da su se i same zadužile u francima da bi plasirale kredit klijentu i da su ga pismeno obavestile o svim mogućim rizicima.

Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da u ovom udruženju mogu gotovo sa sigurnošću da kažu da će se leks specijalis svoditi i na konverziju i na otpis dela dugovanja.

- Dogovor je praktično sklopljen, dug će biti smanjen i za deo glavnice i preko kamata, a najvažnije je da su banke pristale na taj koncept. One će na sebe prihvatiti dve trećine tog tereta, a država trećinu - kaže Gavrilović.

NOVI REKORD: Kina zabeležila najveći nivo deviznih rezervi za sedam meseci

NOVI REKORD: Kina zabeležila najveći nivo deviznih rezervi za sedam meseci

SPREMNI DA PONUDIMO POVOLJNE USLOVE POSLOVANJA: Upućen poziv nemačkim investitorima da ulažu u Srbiju

SPREMNI DA PONUDIMO POVOLJNE USLOVE POSLOVANJA: Upućen poziv nemačkim investitorima da ulažu u Srbiju

DOGORELO: Srbija usvaja šest ključnih mera za spas maline

DOGORELO: Srbija usvaja šest ključnih mera za spas maline

Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da teret otpisa duga i treba se rasporedi na državu i banke, koje su odobravale kredite. On ističe da su obe strane odgovorne za situaciju do koje je došlo.

- Banke su odgovorne jer nisu dovoljno obaveštavale svoje klijente o mogućim rizicima uzimanja tog kredita, a bile su dužne. Praktično su dovodile klijente u zabludu. Sa druge strane, one su uvek mogle da se zaštite. I država snosi deo odgovornosti, jer su 2007. godine iz Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji. Zato je logično da te dve strane pokriju dug - kaže Hanić.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
21 Beograd