Da li nam "RioTinto" sprema "eko-bombu": Kada uopšte planiraju da otvore rudnik u dolini Jadra?

Novi mineral pod imenom jadarit pronađen je u dolini reke Jadar kod lozničkih sela, a iz njega je predviđeno dobijanje litijuma, neki bi rekli novo zlato Srbije. Investitorska kompanija "Rio Tinto" došla je davne 2004. godine u Srbiju sa namerom da otvori rudnik jadarita, ali taj rudnik još uvek postoji samo na papiru, a već 17 godina se vrše "istraživanja", "procene", "studije". 

Kako navode iz kompanije predviđeno je da izgradnja rudnika sa radom počne 2022. godine i da bude završena do 2026. godine. Ali pravo pitanje je, šta "Rio Tinto" radi u Srbiji već 17 godina i da li sprema "ekološku bombu"? 

Iz kompanije "Rio Tinto" su za portal SrbijaDanas odgovorili na pitanje šta je to što ova kompanija radi svih ovih godina, kada izgradnja rudnika nije ni počela, a samim tim ni eksploatacija, dok je u javnosti sve više dokaza da su potencijalni ekološki problemi mnogo veći od koristi koju ova investicija donosi. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je Srbija te 2004. godine bila dosta slabija država nego što je to slučaj sada, pogotovo u ekonomskom i ekološkom smislu. 

- Za integrisani rudarsko-industrijski projekat ove veličine i kompleksnosti, internacionalna praksa pokazuje da je u proseku potrebno između 15 i 20 godina od geološkog otkrića do starta gradnje. Ako se uzme u obzir i da je projekat zahtevao razvoj tehnologije prerade za prvi put otkriven mineral, 16 godina studijske faze je adekvatan, moguće i nešto kraći od tipično očekivanog perioda. Od 2004. godine do danas, mnogo toga je urađeno. Završili smo geološka istraživanja koja su na terenu obuvatila izbušenih 215 kilometara u preko 500 bušotina. Overili smo rezerve rude na 158mt, razvili jedinstvenu inovativnu tehnologiju za preradu jadarita, kao i tehnologiju za skladištenje otpada u čvrstoj formi - dakle bez potrebe za odlaganjem otpada u formi flotacionih jezera, što čini naše rešenje ekološki značajno bezbednijim - navode iz kompanije "Rio Tinto".

Pravo pitanje je kada "Rio Tinto" planira da  stvarno otvori rudnik i krene sa ekploatacijom i zašto se čeka ovoliko dugo da se krene sa radom. Kompanija Rio Tinto kaže da se tek pre 5-6 godina pružila mogućnost da se valorizuje potencijal ležišta u punom obimu i samim tim se postavlja pitanje da li se zato toliko dugo čeka sa otvaranjem rudnika kako bi maksimizovali profit.  

- Bili smo posvećeni iznalaženju modernih rudarskih rešenja, uradili smo veliki broj studija i istraživanja – pored geoloških, i hidogeološke, biološke, ekonomske, sociološke, ekološke i druge. Sve je učinjeno u saradnji sa preko 100 domaćih eksperata, uključujući 40 profesora sa Beogradskog univerziteta. Po pitanju moguće amortizacije vrednosti sa protokom vremena od 16 godina, skrenućemo pažnju da je tržište litijuma tek unazad 5-6 godina pružilo mogućnost da se valorizuje potencijal ležišta u punom obimu. Prvi električni automobil za široko tržište kompanije Tesla (Model S) pojavio se 2012. godine. Tek 2017. godine ukupna godišnja prodaja električnih i hibridnih vozila premašila je milion jedinica (nasuprot 80 miliona prodatih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem). Drugim rečima, projekat se pravovremeno razvija u skladu sa tržišnim okolnositima - objašnjavaju iz "Rio Tinta". 

Projekat "Jadar" je trenutno u fazi izrade Studije izvodljivosti koja bi trebalo da se završi do kraja ove godine. Predstavnici "Rio Tinta" obećali su da će poštovati najstrože kriterijume zaštite životne sredine, ali meštani su ubeđeni da izgradnja rudnika može izazvati ekološku katastrofu, a da kompanija i institucije, ni kroz studiju izvodljivosti ni kroz procenu uticaja na životnu sredinu, ne mogu dokazati da je ovaj projekat izvodljiv.

- Ne možemo da procenimo zašto toliko dugo čekaju sa pokretanjem rudnika, ali čitav postupak je problematičan, pre svega zbog usvajanja Prostornog plana javne namene, koji nije usklađen sa Prostornim planom Republike Srbije ni sa Planom Grada Loznice. Iznenađujuće je da jedna takva kompanija odmah u startu pravi takve greške. Veoma je problematično što Rio Tinto nigde u svetu nije imao rudnik u naseljenom mestu, osim sada u Loznici. Našli su litijum u dolini Jadra gde su 22 sela, 20.000 ljudi tu živi, četiri procenta ljudi je tu fakultetski obrazovano i koji mogu da se nadaju poslu tu, ali šta će biti sa onima koji se bave poljoprivredom, neškolovani su i još im neko oduzme poljoprivredno zemljište zarad rudnika, čime će oni da se bave? Primer Rio Tinta sa Madagaskara govori da su oni otkupili samo najbitniji deo zemljišta koji im je neophodan za rad rudnika, nisu otkupljivali ostalu zemlju, koji se graniče sa rudnikom. Kada je projekat počeo sa radom i kada su ljudi videli da tu ne može da se živi, kompanija im je ponudila 0,03 evra po aru da se isele. Rio Tinto i sada otkupljuje zemlju od meštana u Srbiji i za to nudi oko 130 evra po aru, ali je jasna strategija da neće otkupljivati zemljište na celom području, već samo na obuhvatu gde se nalazi rudnik i jame. Velika je verovatnoća da ljudi kada proradi rudnik neće moći tu da žive i da će sami da se isele, sve su to poljoprivredna domaćinstva koja ostaju bez svog zemljišta i izvora prihoda. Rio Tinto planira da iseli 52 porodice, to je negde u prečniku od kilometar od hemijskog postrojenja i jame - ističe ekološki aktivista Miroslav Mijatović iz Podrinskog antikorupcijskog tima za portal SrbijaDanas. 

Velika nedoumica je i ko će kontrolisati rad kompanije "Rio Tinto" i ko će dati garanciju da se ta kompanija pridržava svih propisa i zakona kada je reč o ovako delikatnoj stvari koja može imati fatalne ekološke posledice, ne samo po reku Jadar nego i celokupno podneblje Mačve i Zapadne Srbije. Ni istorijska pozadina ne ide u prilog ovoj kompaniji koja je poznata u celom svetu po "ekološkim katastrofama" koje su ostavili iza sebe. 

- Srbija trenutno ima pet rudarskih inspektora, a tih pet nije dovoljno da kontroliše Rio Tinto, a imamo i 300 drugih kompanija koje istražuju ili eksploatišu neke rude u Srbiji i njih treba kontrolisati. Inspekcijske službe su veoma bitne, Rio Tintu ne verujemo jer nijednim projektom nisu dokazali da su se pridržavali propisa. Kad se pogleda šta su radili u matičnoj državi dovoljan je pokazatelj kako oni posluju, a mi nemamo mogućnost da ih kontrolišemo. Sporili smo se sa njima u samom startu o jalovini, o skladištenju otpada. Prvobitni plan kaže da će se jalovina transportovati 14 kilometara dalje od rudnika u opštini Krupanj među planinama, nakon usvajanja tog plana, oni su počeli da razvijaju projekat da stave ipak deponiju nadomak Jadra, samo 100 metara od vode. Njihov jedini motiv je ušteda novca, ali najveći problem jesu naše institucije koje nemaju kapacitete da to iskontrolišu. Na godišnjem nivou će proizvoditi milion i po tona jalovine, to je veliki problem. Dodatni problem pored jalovine jeste evakuacija podzemnih voda, oni za to ni u elaboratu nemaju rešenje - navodi za portal SrbijaDanas ekološki aktivista Miroslav Mijatović i dodaje:

- U tim podzemnim vodama je ustanovljena pojačana koncentracija arsena, sufida i hlorida, sva ta jedinjenja su opasna, neki od njih će ići po rečnom dnu i mogu da nagrizaju konstrukcije mostova, nagrizaće betonske konstrukcije što ugrožava mostove i živi svet u reci. Ljudi iz okoline Loznice misle da rudnik neće imati uticaja na ta mesta, ali to nije tačno, ti otrovi će ući u lanac ishrane i doći i do Malog Zvornika. Interesantno je da Rio Tinto kada im se spomene voda, ne samo podzemna voda za koju nemaju rešenje, oni tvrde da će vraćati kvalitetniju vodu u Jadar nego što je ona sada. Ima li tu ikakve logike, pa valjda bi je ponovo koristili ako je to bolja voda? Nije ugroženo samo 20.000 ljudi, ugrožena je čitava Zapadna Srbija i radi se o jednoj devastaciji prostora, ostaće ogromna deponija koja neće nestati kada Rio Tinto ode iz Srbije. Ukoliko se desi bilo kakav ekološki akcident svi će biti ugroženi, pa čak i Mačva - istakao je Mijatović.

Velika sporenja između eko-organizacija i kompanije jeste upravo u tvrdnji da će kompanija "Rio Tinto" sprovoditi zero-waste poslovanje, odnosno da će poslovati u potpunosti bez otpada. Ipak, da li je takva politika poslovanja izvodljiva? 

- Mi mnogo više gubimo, zdravstvo Srbije će biti oštećeno mnogo nakon što će se ljudi lečiti posle uticaja rudnika. Dobićemo devastiran prostor, a nemamo sistem koji to može da kontroliše i spreči. Nije realno da takav rudnik nema otpad iako oni tvrde da će to biti zero-waste poslovanje - zaključio je Mijatović.