Ne samo da su davali kredite za koje se ispostavilo da su nenaplativi, već su obezvređivali hipoteke i jeftino ih prodavali

MMF je dao nalog Srbiji da se uradi ocena aktive, kredita u 16 banaka u Srbiji, takozvani AQR, kako bi se utvrdila visina nenaplativih kredita u srpskim bankama. Tada, 2014. godine je u vanrednoj eksternoj reviziji, koju je naložila Narodna Banka Srbije, otkriveno da 230 miliona evra nisu klasifikovani kao NPL-ovi (Nonperforming loan), nenaplativi krediti u Komercijalnoj banci.

Takođe, tada se ispostavilo da su među najvećim nenaplativim kreditima oni koje je Komercijalna banka dala Rudnap Grupi i Luci Beograd.

Naime, Komercijalna banka odlučuje da Rudnap grupi, Minel Kotlogradnja AD, otpiše dug od 2,295 milijardi dinara, odnosno 19,4 miliona evra, a uspeva da naplati samo 129 miliona dinara. S obzirom na to da je Rudnap grupa, Minel Kotlogradnja AD, bila u stečaju, na predlog Izvršnog odbora, Upravni odbor Komercijalne banke je 24.11.2016. godine doneo odluku da ta potraživanja ustupi pravnom licu EP Investment Advisors (EPIA) koje je povezano sa EP Holdingom u Češkoj.

Tada je predviđeno da Komercijalna banka dobije naknadu od 4,5 miliona evra, a da ostala potraživanja, koja su iznosila 77 odsto, naplati kroz kolaterale. Kolaterale, odnosno zalog koji je Komercijalna banka imala od Rudnap grupe su Palata Beskuća u Kotoru, čija je vrednost procenjena na 2,95 miliona evra i lokacija za gradnju u Uralskoj ulici u Beogradu, čija je vrednost 2014. godine procenjena na 12,9 miliona evra. Interesantno je da je 2016. godine, prilikom nove procene, vrednost lokacije u Uralskoj drastično smanjena na samo 4,88 miliona evra.

Nelogičnost je ta što je procenjena vrednost lokacije u Uralskoj ulici u Beogadu pala sa 12,9 miliona evra na 4,88 miliona evra. Ovde se postavlja pitanje, kako je moguće da se vrednost lokacije za gradnju usred Beograda smanji za skoro tri puta, u trenutku kad su lokacije za gradnju u prestonici na ceni? Da li je možda rukovodstvo Komercijalne banke pravilo ustupke onima koji su želeli da otkupe kolaterale, bez obzira na činjenicu da to negativno utiče na njihov budžet? Da li je lokacija u Uralskoj ulici prilikom davanja kredita bila precenjena?

Važna činjenica u svemu ovome je to da Komercijalna banka nije sprovela postupak javnog oglašavanja kako bi prikupila više ponuda za lokaciju za gradnju u Uralskoj ulici. Pitanje je zbog čega se to nije desilo, jer u slučaju da je javno oglašena, možda bi za nju bilo ponuđeno mnogo više novca.

Jedno je jasno, umesto da od kredita zaradi i da se zaštiti da će joj novac biti po svaku cenu vraćen, Komercijalna banka od Rudnap grupe nije mogla da naplati novac, bukvalno poklonivši te pare vlasnicima Rudnap Grupe.

Takođe, Komercijalna banka pravi i ustupak vlasniku Rudnap Grupe Vojinu Lazareviću kroz Sporazum o prodaji nepokretnosti u Kotoru. Sporazumom je definisano da ukoliko Komercijalna banka bude morala da preuzme tu nepokretnost, ima obavezu da je ponudi založnom dužniku, koji je u ovom slučaju Vojin Lazarević, po istoj ceni i uslovima pod kojim je ta nepokretnot preuzeta. Dakle, ovim je isključena svaka mogućnost da se nepokretnost u Kotoru proda nekom drugom u periodu od godinu dana po povoljnim uslovima za Komercijalnu banku.

Nakon svega toga, na inicijativu EIPA, predložena je izmena određenih elemenata odluke, nakon čega Izvršni odbor Komercijalne banke usvaja predlog da se potraživanja ustupe Novaston Real Estate Investnents One doo umesto EPIA. Kad je to promenjeno, direktor Sektora unutrašnje revizije donosi odluku da se sprovede postupak vanredne revizije. U tom procesu je utvrđen potencijalni sukob interesa s obzirom na činjenicu da je Novaston doo u vlasništvu Marka Hinića i Mie Zečevič, a da je Alba partners doo, koji je angažovan od strane Komercijalne banke za  konsultantske usluge, takođe u vlasništvu Hinića.

Dakle, tadašnje rukovodstvo Komercijalne banke ne uzima u obzir to što je Marko Hinić vlasnik obe firme i što to predstavlja sukob interesa, već donosi odluku upravo u korist Hinića, a na štetu Komercijalne banke.

Zbog toga tadašnji direktor Aleksandar Piker traži da se uradi vanredna interna revizija. Nakon dobijenih rezultata odlučuje da podnese krivičnu prijavu protiv Slađane Jelić koja je u tom trenutku bila šef procene rizika (CRO).

Komercijalna banka dala je kredit i Luci Beograd, a za koji se, takođe, ispostavilo da je nenaplativ. Sektor za prevenciju i upravljanje rizičnim plasmanima upućuje 13.03.2017. godine Kreditnom odboru Predlog za prihvatanje ponude za prodaju dela imovine dužnika, odnosno Luke Beograd. Ništa tu ne bi bilo sporno da nije predložena prodaja ispod cene od 70 odsto od procenjene tržišne vrednosti, iako je to po Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR) bilo zabranjeno prodavati ispod cene od 70 odsto.

Predlog je nakon toga upućen Kreditnom, odnosno Izvršnom odboru Komercijalne banke na usvajanje, iako je mišljenje Sektora pravnih poslova bilo izričito negativno. Isto, negativno mišljenje o ovom predlogu, pored Sektora pravnih poslova, bilo je i mišljenje Pireus banke kao člana Odbora poverilaca.

Nakon što je doneta negativna odluka, kupac nepokretnosti Luke Beograd, Farmalogist je povećao ponudu za 69.000 evra, što je bilo nešto više od 70 odsto procenjene vrednosti. Ta ponuda je prošla bez obzira na to što i dalje nije išla na korist Komercijalne banke.

Dakle, pored toga što se za kredite koje je Komercijalna banka davala ispostavilo da su nenaplativi, pokušano je i da se imovina banke koju je stekla od kolaterala rasprodaje ispod tržišne vrednosti, iako je to išlo na štetu banke. 

Do objavljivanja ovog teksta zvaničan odgovor Komercijalne banke na naša pitanja nismo dobili.