KAKO SEJEŠ, TAKO ŽANJEŠ: SAD ostaje bez ključnih KINESKIH GIGANATA!
Prema Cu Minu, želja Amerikanaca da potisnu Huavej sa tržišta, kao i njihove nove inicijative za kontrolu investicija u tehnološkom sektoru, svešće na nulu učešće kineskog preduzetničkog kapitala u Sjedinjenim državama.
U prethodnim godinama, Sjedinjene Države su za kineske investicije postale privlačno polje. Investicije sa najbržim rastom su bile u IT sektoru, robotici, biotehnologiji, elektronici, avijaciji i automobilskom inžinjeringu.
Prema Rodium Grupi, kineski preduzetnički investicioni kapital u Američkom tehnološkom sektoru porastao je sa 376 miliona dolara u 2013. na 3.1 milijardu u 2018. Najveće kineske tehnološke kompanije osnovale su istraživačke laboratorije u SAD. S obzirom na to, pre nekoliko godina, Baidu je otvorio istraživački centar za veštačku inteligenciju u Silicijumskoj Dolini (Silicijumskoj Dolina, Laboratorija za veštačku intelegenciju). U 2017., pomenuta kompanija otvorila je drugi centar za istraživanje i razvoj bespilotnih automobila sa frejmvorkom autorskog Apolo projekta. Ubrzo zatim, treća kompanijska laboratorija se otvorila u SAD - Poslovna obaveštajna laboratorija - za istraživanje i procesovanje Big Dejta.
Drugi tehnološki gigant, Tencent, otvorio je istraživački centar za veštačku inteligenciju u Sijetlu. Alibaba se takođe smestio tamo a svojom laboratorijom za istraživanje učenja mašina, kvantnih računara i prirodnog usvajanja jezika. Huavej je takođe otvorio svoj Futurvej istraživačku laboratoriju u Kaliforniji.
Međutim, sada SAD neprestano optužuje Kinu za krađu intelektualne svojine i nametanje transfera tehnologija. Zapravo, ove optužbe su temelj trgovinskog spora između SAD i Kine. Američko ministarstvo trgovine je iznelo predlog da predstavi licenciranje za izvoz tehnologija veštačke inteligencije i srodnih softverskih proizvoda koji se mogu koristiti u ključnim tehnološkim industrijama, kao što su robotika, biotehnologija, bespilotni automobili i drugi. Komitet za strane investicije Sjedinjenih Američkih Država (CFIUS), sa svoje strane je obećao da pažljivo razmotri svaku transakciju koja uključuje investicije od strane PRC-a u domaćem tehnološkom sektoru.
Sve je ovo dovelo do obostranog obustavljanja investicionih transakcija između SAD i Kine. Tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, predsednik kineske Sinočem Grupe Ning Gaoning istakao je zbunjenost kineskih investitora. Tokom dužeg vremenskog perioda, verovali su da je njihov kapital dobrodošao u drugim zemljama, ali sada je iznenada ispalo da je kineski novac potpuno nepoželjan. Čak i američki startap preferira da ne posluje sa kineskim kapitalom.
Ranije, Rojters je preneo da je najmanje 10 investicionih transakcija propalo u poslednjem trenutku jer je procudura za dobijanje odobrenja od strane CIFUS-a dug i neizvestan proces. Za tehnološke kompanije, za koje je konkurencija jako visoka, ključno je brzo dobijanje fondova kako se ne bi propustio trenutak ulaska na tržište sa novim proizvodom ili tehnologijom.
Bivši zamenik guvernera Kineske Narodne Banke, Cu Min, izjavio je sada da ponuda i potražnja kineskog kapitala u Silicijumskoj Dolini teže ka nuli. Ovo neće pomoći SAD da se zaštiti sebe. Radije, ovo će usporiti razvoj njihovih tehnologija, jer se na ovom polju ništa ne može dugo postizati samostalno, Bian Jongcu, stručnjak Čongjang Instituta za finansijske studije sa Remnim Univerziteta u Kini, rekao je u svom intevjuu za Sputnik.
- Ukoliko SAD jednostavno usporava tehnološki razvoj Kine, ovo će očigledno ići protiv trenutnih trendova. Amerikanci verovatno veruju da dok god su ispred Kine na polju tehnologije, da mogu da privremeno zadržati razvoj PRC. Ali oni nisu svesni činjenice da je Kina zapravo već sposobna da samostalno razvije mnoge visoke tehnologije. Prema tome, sputavanje Kine nije više u interesu Amerike. Kina može da bude ta koja koja će da preseče američke investicije. U prethodnim godinama, u skladu sa strategijom "izlaska prema spoljnom svetu", Kina je pojačala svoje investicione aktivnosti. Primera radi, Huavej je uspostavio brojne istraživačke laboratorije širom sveta. Ovakvo investiranje u tehnologije nije samo u interesu Kine, već i u interesu zemlje primaoca investicije. Na primer, kompanije putem kojih Kina investira u Silicijumsku Dolinu jesu američke kompanije. Prema tome, ovo pomaže američkom tehnološkom razvoju. Ukoliko SAD zatvore kanal investicija, to će, pre svega, da se obije o njih. Kineske kompanije će biti u mogućnosti da se fokusiraju na domaće tržište i da investiraju u domaće inovacije.
Promena na čelu: Kina već "prešišala" SAD
Zanimljivo je da američki intelektualni krugovi ne podržavaju tehnološki protekcionizam SAD. Prema Martinu Čorzempi, naučnom saradniku na Piterson Institutu za medjunarodnu ekonomiju, predlog da se predstavi licenciranje tehnološkog izvoza može da se obije o glavu SAD. Ovo je moguće jer su visoke tehnologije jako širokog obima, mnoge od njih imaju ambivalentnu svrhu. Veoma je teško da se odredi koja bi od tih tehnologija mogla da predstavlja opasnost po državnu bezbednost ukoliko padne u pogrešne šake. Takođe, široke prohibicionističke mere mogu da vode samo izolaciji SAD. S obzirom na to da su mnoge od ovih tehnologija dostupne u drugim zemljama, Kina ima mnogo toga što može da čini na polju ponuda za saradnju, ukoliko je pristup neophodnim tehnologijama zatvoren u SAD.