Srbija nekad izvozila biljku od koje se pravi pivo, a sada smo spali na 20 hektara. Razlog PORAŽAVAJUĆ

Hmelj je jedan od četiri začina koji se koristi u proizvodnji piva. Sredinom prošlog veka uzgajao se na nepreglednim poljima – danas samo na dvadesetak hektara u Bačkom Petrovcu. Samo ta opština mogla bi da podmiri sve potrebe za hmeljom s obzirom na to da se godišnje za potrebe šest velikih i na desetine mikro pivara uveze oko 1.500 tona za što se izdvaja oko dva miliona evra, a nekada se hmelj iz Srbije izvozio širom sveta.

Na plantažama "DOO Petroveca" iz Bačkog Petrovca ovih dana u toku je berba hmelja koji se ne baš tako davno samo u ovoj opštini proizvodio na površini od 1.300 hektara, danas samo na dvadeset hektara. I ove sezone očekuju rod od petnaest tona, prenosi RTS.

Planovi za proširenje proizvodnje

Ovi, za sada jedini proizvođači hmelja u Srbiji, imaju planove da proizvodnju prošire na stotinu hektara. I pored brojnih problema sa kojima su suočeni, optimisti su.

- Za dve godine ćemo proslaviti 250 godina tradicije hmeljarstva u Bačkom Petrovcu. Tu nekadašnju slavu nećemo verovatno nikada dostići, ali barem možemo da se približimo i to u prvom redu uz državnu pomoć, da obezbedi kupce za naš hmelj. Što je najbitnije, imamo ljude koji znaju da rade sa hmeljom, što je jako teško naučiti, imamo tehnologiju, kao i agronomiju i doktore hmeljarstva – tako da je plasman pitanje i ključ broj jedan - priča direktor "DOO Petroveca" Rastislav Struhar.

"Nismo se pomirili"

Doktor Jan Kisgeci objašnjava razloge zbog kojih je proizvodnja hmelja u Srbiji u jednom momentu gotovo iščezla.

- Došlo je do globalizacije pivarstva, jednostavno, kupovinom naših malih ili većih pivara mi smo izgubili naše tržište, odnosno veliki pivari doneli su svoje hmeljove i jednostavno smo mi tu stali, ali to ne znači da ćemo se mi sa tim pomiriti - navodi Kisgeci.

A da se neće sa tim pomiriti uveravaju i u pokrajinskom sekreterijatu za poljoprivredu, gde su već uradili prve korake u revitalizaciji ove proizvodnje.

Pokrajina sufinansira proizvodnju

Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, pozvao je sve proizvođače da iskoriste mogućnost i podignu zasade, koje će pokrajina sufinansirati.

Lepe vesti: Privatizacija RTB-a doneće i nova radna mesta

- Podsticaji idu i do sedamdeset procenata za mlade poljoprivrednike i za žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Što se sadnica tiče, mogu preko republičkog ministarstva da ostvare subvencije za nabavku sadnica - objasnio je Petković.

Za podizanje jednog hektara hmeljarnika potrebno je obezbediti oko 50.000 evra. Tu je još i neophodan kombajn za preradu čija se cena kreće i do pola miliona evra a za sušaru još 150.000 evra, ali i pored ovoga ohrabrujuće je da je cena hmelja na evropskom tržištu izuzetno povoljna, pa za jedan kilogram ugovorene proizvodnje se plaća deset evra a u sušnim godinama i pet puta više, prenosi RTS.