"SRPSKA PRIVREDA IMA DOBRU POZICIJU ZA OPORAVAK" Čadež otkrio koji sektor će se najduže vraćati na staro
Srpska privreda ima mnogo bolje startne pozicije za oporavak u narednoj godini od mnogih uporedivih ekonomija - ove godine je imala najmanji pad u regionu od jedan odsto i procenjeni šestoprocentni rast u narednoj godini, ukazuje predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
LOVA DO KROVA! KOLIKE SU ZAISTA PLATE U NEMAČKOJ? Medicinske sestre zarade više od tri hiljade evra mesečno
Velika Britanija i Evropska unija bliže sklapanju sporazuma o Brezgitu?
MOSKVA NA UDARU AMERIČKE SAMOVOLJE: Vašington priprema sankcije zbog velikog ruskog projekta
- Da bi se te procene i ostvarile, važno je da se virus stavi pod kontrolu, da se kriza ne produži za nekoliko meseci, da Evrozona zabeleži što bolji rezultat u prvom kvartalu, da krene oporavak ekonomija EU, posebno Nemačke. Na domaćem terenu bitno je da dalje podržavamo i relaksiramo privredu, pre svega, najugroženije i da boreći se sa virusom, za živote i zdravlje, ne sputamo privredu da radi - rekao je Čadež u intervjuu za frankfurtske "Vesti".
Na pitanje koje će se privredne grane najduže, a koje najbrže oporavljati, Čadež je rekao da će se najduže oporavljati delatnosti koje su pretrpele najveći početni udar i najveće gubitke - turističko-ugotiteljski sektor, uključujući kompanije i preduzetnike iz lanca event industrije i putnički saobraćaj.
Sa druge strane, neke delatnosti su u ovoj godini, zahvaljujući rastu tražnje njihove robe, zabeležile bolji učinak nego 2019. godine.
- To su proizvodnja i izvoz osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata povećani su gotovo 9 odsto, a osim farmacije, rast su zabeležili proizvođači električne opreme, računara i elktronskih i optičkih proizovda i preparata, nameštaja, prehrambenih proizvoda, te neke uslužne delatnosti, posebno IKT sektor - pojašnio je Čadež.
Na konstataciju da se, pored tržišta regiona, EU i Rusije, značajno osvajaju i tržišta Kine i Turske, Čadež kaže da se na kinesko i tursko trižište najviše izvoze poljoprivredno-prehrambene proizvodi, po bilateralnim sporazumima sa tim zemljama.
- U izvoznoj ponudi, posebno za Tursku, već imamo paletu industrijskih proizvoda, koje mi proizvodimo, a oni uvoze, od gvožđa i bakra do automobilskih guma, kao i proizvode i usluge IKT sektora. U Kinu je iz Srbije krenulo goveđe i ovčje mesto. Očekujemo da do sredine naredne godine počne izvoz mleka i mlečnih proizvoda i da se završe pregovori o izvozu svinjskog i pilećeg mesa, voća i žitarica - rekao je Čadež.
Na pitanje šta privrednici mogu očekivati naredne godine, po pitanju pomoći države radi lakšeg prevazilaženja krize, Čadež je ukazao da se nastavlja garantna šema, odnosno mogućnost da privrednici i u narednih šest meseci koriste povoljne kredite uz državne garancije.
Dodao je da tokom januara privatni, preduzetnički sektor može da računa na dodatnu podršku, čiji se modeli razmatraju, ali da je jasno da buduće mere državne pomoći ne mogu biti jednake za sve kompanije, već usmerene ka najugroženijima, kojima je pomoć i najpotrebnija.
Čadež je rekao da je za brži oporavak privrede celog Zapadnog Balkana bitno da EU što pre obezbedi inkluzivno proširenje i otvori potpuno svoje tržište za naše proizvode i kompanije i pre punopravnog članstva, za šta, kako ističe, imamo nemačku podršku.
Na ime doznaka dijaspore - penzija, plata, poklona i drugih uplata rođacima u zemlji, u Srbiju je, prema najnovijim podacima NBS, zaključno sa septembrom ušlo 2,2 milijarde evra, ukazao je on.
To je oko 420 miliona manje nego za prvih devet meseci prošle godine, kazao je Čadež dodajući da je ovogodišnji priliv doznaka iz inostranstva, manji, kao i svuda u svetu, usled krize i u zemljama u kojima naši ljudi žive i rade.
On je naveo i da su doznake dijaspore, tradicionalno, jedan od najstabilnijih priliva, koje su u pojedinim godinama premašivale i tri milijarde evra i u BDP-u učestvovale i do 10 odsto.