SVET VOLI SRPSKE PROIZVODE: Kako je kragujevački "veliki fića" učinio srpski izvoz rekordnim?

Fiat Lounge / Izvor: Profimedia/ilustracija

Od početka 2016. godine do kraja septembra spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom značajno je poboljšana. Znatan rast i promena slike srpske spoljne trgovine najbolje su vidljivi od početka jeseni 2012. godine kada je počela proizvodnja "Fijatovog" automobila "500-L" u fabrici automobila "Fijat Srbija" u Kragujevcu.

U prvih devet meseci vrednost srpskog izvoza dostigla je 9,92 milijarde evra što je za 10,1 odsto više nego u istom periodu 2015. godine, a uvoz vredan 14,23 milijarde , za 5,7 odsto je veći u odnosu na isti period prošle godine.

Iako će izvoz u 2016. najverovatnije premašati trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda, ekonomisti smatraju da je to nedovoljno. Tvrde da stabilnog ekonomskog rasta za Srbiju ne može biti ako ne izvozi bar polovinu vrednosti svega proizvedenog.

- Dobra strana rastućeg izvoza je što se povećava u više oblasti i ne zavisi pretežno od automobila i čelika, ističu analitičari - ukazuje Stojan Stamenković, koordinator istraživanja biltena "Makroekonosmke analize i trendovi".

Najznačajniji doprinos rastu izvoza dali su proizvođači pogonskih mašina, uređaja, električnih mašina i povrća i voća, dok su niske cene nafte i gasa znatno umanjile vrednost uvoza.

proizvodnja / Izvor: Profimedia

U 2013. godini iz Srbije je izvezeno robe 30,1 odsto više nego u prethodnoj godini a tako velikom povećanju najviše je doprineo kragujevački "veliki fića". "Fijat Krajsler Srbija", naš najveći izvoznik, rekordne 2013. godine na strana tržišta prodao je model "500-L" za 1,53 milijardi evra, a 2014. za 1,36 milijardi. Prema podacima ministarstva finansija, u 2015. godini iz Kragujevca je izvezeno "velikih fića" za 1,09 milijardi evra.

- U poslednjih sedam do osam godina vidljiva je promena strukture izvoza - kaže Jasmina Crnomarković iz Odseka za statistiku spoljne trgovine Republičkog zavoda za statistiku.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda daleko premašuje uvoz i Srbija od 2005. godine ostvaruje suficit u ovoj razmeni sa svetom.

Drugi po važnosti trgovinski partner Srbije jesu zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni. On je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu najzastupljeniji su gvožđe i čelik, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi.

- Vrednost izvoza u odnosu na bruto domaći proizvod još je niska - smatra Mihajalo Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.