ŠTA ĆE BITI SA SRPSKOM EKONOMIJOM NAKON TREĆEG TALASA? "Naša privreda je zdravija od Hrvatske, mere u slučaju nužde"
Novi paket činiće dve mere koje bi trebalo da zadrže nisku stopu nezaposlenosti, likvidnost hrvatskih preduzeća i da obezbede manji pad od predviđanja za ovu godinu, a reč je o skraćivanju radnog vremena i finansijsku podršku.
Naime, država će povećati podršku firmama tako što će pružiti nadoknadu za tri i po neradna dana nedeljno, a u preduzećima koja zabeleže značajan pad prometa radnici će dobiti podršku u skladu sa nivoom pada.
Ekonomska kriza guta Rumuniju: Više od 500.000 ljudi bi moglo ostati bez posla
ZBOG ZAGAĐENJA VAZDUHA ČAK 480.000 PRERANIH SMRTI U EVROPI: Ovu su pravi načini da se to spreči i zavisi od nas!
STIGLE NOVE KOVANICE U SRBIJU: Dve izmene će vam posebno upasti u oči
Mere se odnose na oktobar, novembar i decembar, što je trošak od oko 350 miliona kuna (45 miliona evra), a osnovni cilj je očuvanje radnih mesta.
Srbija je već u dva navrata pomagala privrednicima - isplatom minimalnih zarada, odlaganjem obaveza i povoljnim kreditima. S obzirom na pogoršanje situacije sa korona virusom poslednjih dana, postavlja se pitanje da li će i srpskim privrednicima biti potebna dodatna podrška.
Ekonomisti izdvajaju dve stvari: ne treba očekivati scenario kao u Hrvatskoj i teško da ćemo doći u situaciju da moramo novim paketom da podržavamo privredu.
- Mislim da bi novi paket mera mogao da bude donet samo u slučaju krajnje nužde. Mi smo već prošli kroz dva jaka talasa korone, Hrvatima je ovo prvi i ja iskreno ne očekujem situaciju kao u Hrvatskoj. Pritom je naša privreda zdravija od hrvatske koja dosta zavisi od turizma - ocenjuje u razgovoru ekonomista Aleksandar Stevanović.
On dodaje da se vezanost komšija za turizam pokazala tako što prilikom prvog većeg pada ove privredne grane cela privreda pada u recesiju.
- Verujem da mi nećemo doći u situaciju da moramo novim paketom da podržavamo privredu, a uz to još uvek imamo aktuelni paket koji firmama nudi relativno "meke" kredite. Čak i da doživimo neki lošiji scenario sa koronom, opet smo u boljoj poziciji od komšija, jer je naš javni dug mnogo manji, oko 57 odsto BDP-a, dok je hrvatski skoro 100 procenata. Zato bismo mogli lakše da manevrišemo, iako bi to verovatno značilo da ostajemo bez nekih infrastrukturnih projekata - smatra on.
Ako bi se razmišljalo o dodatnoj podršci privredi, Stevanović smatra da bi bilo najpotrebnije identifikovati grane koje trpe najviše posledica zbog korona krize i podržati upravo njih, da opstanu, a ne kompletnu privredu, kao do sada.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da treba razmišljati dugoročno, kada je reč o novom paketu mera za podršku privredi.
- Treba imati u vidu da moramo živeti i posle korone, zato treba biti oprezan, da se ne zadužimo previše i da ne opterećujemo buduća pokoljenja našim dugovima. Hajde da rizik koji postoji malo premestimo i u budućnost - ocenjuje on.
On kaže da nije sporno da treba pomoći privredi, samo se postavlja pitanje kako, jer uvek postoji cena koju neko mora da plati da bi se pomoglo nekome na drugoj strani.
- Mislim da država mora da bude vrlo oprezna i da ne sme da bude selektivnog pristupa. Približavamo se crvenoj zoni i javni dug će svakako rasti, brže ili sporije. Ako prihvatimo apele za pomoć privredi, rast će biti mnogo veći - smatra profesor Savić.
Kada je reč o podršci malim i srednjim preduzećima, on kaže da bi pomoć, koja je mnogima nesumnjivo potrebna, preveo na socijalnu politiku i da ne bi razmišjao o novom paketu pomoći.