ŠTA SE MENJA U ZAKONU O POREKLU IMOVINE? Uvode se rigorozna kontrola, nema više sumnjivog trošenja
U skupštinsku proceduru danas je ušao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, a najvažnija izmena se odnosi na promenu termina "nezakonito stečena imovina" u "imovina na koju se utvrđuje poseban porez", kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom "imovina proistekla iz krivičnog dela".
Potraga za balansiranim životom je moguća misija: Otkrijte male stvari koje će vas učiniti srećnim
ŠTO JUŽNIJE TO TUŽNIJE: Znate li koliko iznosi minimalac u evropskim zemljama?
TRENUTNO NAJVREDNIJI PROJEKAT U SRBIJI: Potpisani ugovori za izgradnju komunalne mreže sa Kinezima
Promena se odnosi na dodavanje izraza "izdaci za privatne potrebe fizičkog lica" koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 29. februara 2020. godine, stupio je na snagu 11. marta 2020. godine, a počinje da se primenjuje 12. marta 2021. godine.
Inače, zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.
Predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović ranije je rekao da će se "na udaru" tog Zakona naći oni za koje poreski organi posumnjanju, odnosno utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a ukoliko bude sumnje i na izvršenje krivičnog dela slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu.
Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, donoće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Na ovo rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor - tužbom pred Upravnim sudom.
Teret dokazivanja uvećanja imovine fizičkog lica je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. Zakon inače uvodi takozvanu "unakrsnu proveru imovine" koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi. Radi delotvornijeg postupka i dostavljanja podataka koji su ovoj Jedinici potrebni biće određen jedan ili više zaposenih za vezu sa Jedinicom iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registar, depoa i kliring hartija od vrednosti.
Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Pravnim licima koja na zahtev Jedinici Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke, moći će da se izrekne novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara.
Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fizičkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja.
Pored toga, predviđena je i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.
Zakon je usvojen 29. februara prošle godine, a 11. marta je stupio na snagu, sa odloženom primenom od godinu dana radi formiranja Jedinice i priprema za efikasnu primenu ovog propisa.