fbpx
Skip to main content
Second hand

"SVAKO KO TO RADI JE U SIVOJ ZONI" Da li prodavci polovne odeće treba da plaćaju porez?

Foto: Profimedia
Karantin je mnoge naterao da počnu da se bave onlajn trgovinom.

Vreme pandemije ubrzalo je biznis prodaje polovne odeće i obuće putem društvenih mreža. Svakog dana niču nove i nove grupe koji se bave ovim poslom.

- Radila sam u cvećari, koja je već u martu prošle godine zatvorena. Nisam imala drugi posao, pa sam iskoristila veliki broj poznanstava među ženama da im ponudim da prodaju svoje stvari posebno one firmirane, kao i odeću i obuću svoje dece koju oni prerastu, a ostane skoro nova, preko mene - kaže za Nevena Mačkotić iz Beograda i dodaje da se posao za svega nekoliko meseci ozbiljno razvio.

VARAJU NAS NA SVAKOM KORAKU? U Srbiji se med meša i smanjuje mu se kvalitet, Evropa želi da interveniše

VARAJU NAS NA SVAKOM KORAKU? U Srbiji se med meša i smanjuje mu se kvalitet, Evropa želi da interveniše

POZNATO KADA ĆE SE BEOGRAĐANI VOZITI METROOM: Završen važan sastanak, uskoro počinje izgradnja

POZNATO KADA ĆE SE BEOGRAĐANI VOZITI METROOM: Završen važan sastanak, uskoro počinje izgradnja

VELIKA POPULARNOST SRPSKIH PLANINA: Kopaonik domaćin takmičenja, velika ulaganja u zimski turizam

VELIKA POPULARNOST SRPSKIH PLANINA: Kopaonik domaćin takmičenja, velika ulaganja u zimski turizam

Na pitanje da li je prijavila državi da je počela da se bavi ovom vrstom delatnosti, s obzirom da po tom osnovu može da ostvaruje socijalno i penziono osiguranje, Mačkotić ističe da nije, niti je o tome razmišljala.

Kaže i da poznaje nekoliko koleginica koje se u poslednje vreme bave sličnim delatnostima, ali da sve veruju da niti ta prodaja podleže bilo kakvim nametima države, niti se to može nazvati "pravim poslom", koji treba biti prijavljen.

Poreski stručnjaci, međutim, naglašavaju da treba razlikovati prodaju sopstvenih stvari "od slučaja do slučaja", od permanentnog bavljenja ovim aktivnostima.

- Onaj ko kupuje odeću i obuću od drugih, a zatim je prodaje dalje, bilo to putem društvenih mreža ili na bilo koji drugi način, ako nema registrovanu delatnost, nalazi se u sivoj zoni i praktično bavi nelegalnom trgovinom - objašnjava poreski stručnjak Đerđ Pap i napominje da ove situacije treba razlikovati od onih kada neko lice prodaje svoju polovnu odeću i obuću od onih koji praktično vrše delatnost, a da se za istu nisu registrovali.

Butik, šoping
Butik
Foto: Profimedia/ilustracija

- Svako ko prodaje svoje stvari trebao bi da ima dokaz o vlasništvu, obično račun za kupljenu robu. Međutim, građani takve račune retko čuvaju, ali je jasno da ako neko prometuje veliku količinu da to nije sigurno samo njegovo. Sve je stvar faktičkog pitanja koji se utvrđuje u postupku * naglašava Pap.

Ukoliko se, ipak, bavi prodajom u vidu stalne aktivnosti, odnosno sakuplja određene stvari kako bi ih dalje prodavao, taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, po poreskoj stopi od 20 odsto uz priznavanje normiranih troškova u visini od 20 procenata.

Može tražiti i da mu se priznaju stvarni troškovi nabavke odeće, ako mu je marža manja od 80 odsto.

Na oporeziv prihod koji građanin ostvari po osnovu obavljanja navedene prodaje, plaćaju i svi pripadajući doprinosi – odnosno doprinos za PIO po stopi od 25,5 odsto i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 procenta.

Napominju i da, ukoliko navedeni prodavci polovne odeće i obuće putem društvenih mreža, imaju već zdravstveno osiguranje po drugom osnovu, na oporeziv prihod se, pored poreza, obračunava i plaća samo doprinos za PIO.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd