U BUGASKU PO NAMEŠTAJ, A PO HRANU U SEVERNU MAKEDONIJU: Koje zemlje regiona su najskuplje i kako se kotira Srbija?
Srbija ne spada među države u kojoj je bilo koja roba ili usluga skuplja nego u članicama Evropske unije (EU), ali, najveći deo rashoda porodica u Srbiji slična su kao u državama Zapadne Evrope.
Ovaj zaključak nameću podaci iz upravo objavljene analize EUROSTAT o nivou cena za potrošačku robu i usluge u EU, Ujedinjenom Kraljevstvu, Islandu, Norveškoj i Švedskoj, zemljama kandidatima za pristup u EU (Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska), kao i u jednom potencijalnoj zemlji kandidatu – Bosni i Hercegovini.
JEDNA ZEMLJA ĆE PLATITI PAPRENU CENU LOKDAUNA: Milijardu evra manje u kasama
NIJE SAMO KORONA TA KOJA JE OBELEŽILA OVU GODINU: I ove pošasti dovele su do velikih gubitaka
GODINA RASTA KRIPTOVALUTA: Interesovanje ulagača za bitkoin neverovatno poraslo, vrednost skočila SEDAM PUTA
Može se primetiti da je Srbija kada je u pitanju nabavka odeće nešto skuplja od država u regionu, dok stanovnici Crne Gore imaju više cene obuće nego Italija, Španija ili Slovenija. Domaćinstva u Srbiji izdvajaju, uz Tursku, najmanje za energiju, a niže su i cene alkoholnih pića i duvana.
Ono što je uočljivo u analizi EUROSTAT je da se cene robe široke potrošnje i usluga umnogome razlikuju širom Evrope. Generalno, najviše cene plaćaju stanovnici Danske, čak 41 odsto iznad proseka EU, dok su u Bugarskoj ukupne cene roba široke potrošnje i usluga niže za 47 odsto u odnosu na evropski prosek.
U vrhu zemalja čiji građani plaćaju najviše cene finalne potrošnje roba i usluga su Švajcarska, Island, Norveška, Danska, Irska, Luksemburt, Finska, Švedska, Velika Britanija, Holandija i Belgija. Nemačka, Italija i Španija nalaze se u EU proseku cena koje plaćaju domaćinstva u ovim državama. Najniže troškove imaju stanovnici Turske, Severne Makedonije, Bugarske, BiH, Rumunije, Srbije, Crne Gore, Albanije, Poljske, Mađarske, Litvanije i Hrvatske.
Hrana najjeftinija u Severnoj Makedoniji
Kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, za njih se u proseku izdvaja oko 17 odsto rashoda budžeta. Za alkoholna pića i duvan oko pet odsto, odeću oko četiri odsto, dok obuća, u proseku, čini jedan odsto rashoda kućnih budžeta u posmatranim zemljama.
Prema podacima iz analize, Danska spada među države koje u Evropi imaju najskuplju hranu i bezalkoholna pića, odeću i obuću, Irska ima najviše cene za alkoholna pića i duvan. Među posmatranim zemljama, Švajcarska je država sa najvišim cenama hrane i bezalkoholnih pića, Norveška je rekorder po visini cena za alkoholna pića i duvan, dok Island ima najskuplju odeću i obuću.
S druge strane, Severna Makedonija je zemlja sa najnižim cenama prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, kao i alkohola i duvana. U Turskoj je najjeftinija odeća i obuća. Među državama članicama EU, Rumunija ima najjeftiniju hranu i bezalkoholna pića, dok je Bugarska država gde se najpovoljnije od svih EU država kupuju alkohol i cigarete.
U Hrvatskoj najskuplje cigarete u regionu
U našem regionu najskuplje prehrambene proizvode i bezalkoholna pića plaćaju u Sloveniji, zatim Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji, BiH i, najmanje, u Severnoj Makedoniji. Alkohol i cigarete su nešto skuplje u proseku u Hrvatskoj nego u Sloveniji, u Crnoj Gori malo skuplje nego u Srbiji i BiH.
Interesantno da je obuća u regionu najskuplja u Crnoj Gori i Srbiji, odnosno ovu robu jeftinije nabavljaju stanovnici Severne Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije. Odeću je u ovom regionu najskuplje kupovati u Sloveniji, zatim u BiH, Srbiji, Hrvatskoj, Croj Gori, Severnoj Makedoniji…
Primetno je da su velike razlike među državama u ceni alkohola i duvana. To je, prema mišljenju autora analize EUROSTAT, posledica velikih razlika u oporezivanju tih proizvoda u svih 37 posmatranih država. Mnogo je manja razlika u cenama odeće i obuće.
U Bugarsku po nameštaj
Za energiju, odnosno struju, gas i ostala goriva prosečno domaćinstvo u posmatranih 37 država daje oko četiri odsto svojih rashoda, za nameštaj, tepihe i ostale potrebe za opremanje kuće oko dva odsto, a po jedan odsto odlazi za belu tehniku i potrošačku elektroniku.
Od zemalja EU najnižu cenu električne energije ima Mađarska, a od svih posmatranih zemalja Turska, Srbija i Severna Makedonija. Danski građani, za potrošnju energije, daju rekordne sume u odnosu na sve ostale članice EU, iako Švajcarska beleži ubedljivo najviše cene.
Najskuplji nameštaj plaćaju stanovnici Luksemburga, dok su cene ovih proizvoda najniže u Bugarskoj. Za male kućne aparate, Malta je najskuplja među državama EU, dok Francuska ima najviše cene potrošačkih elektronskih uređaja. U EU najniže cene malih kućnih aparata i elektronskih uređaja za kućnu potrošnju imaju Poljaci.
Kada je u pitanju naš region, u Srbiji se plaća skuplji nameštaj nego u Crnoj Gori, BiH, Severnoj Makedoniji, ali i dalje je jeftiniji nego u Albaniji, Hrvatskoj ili Sloveniji.
Za prevoz autobusima, železnicom, metroom…domaćinstva izdvajaju u proseku oko tri odsto rashoda. Razlika u ceni prevoznih sredstava u posmatranim državama Evrope nije velika. Po visini se ističu Danska i Norveška, dok je prevoz najjeftiniji u Slovačkoj.
Kada je u pitanju naš region Srbija je skuplja od Crne Gore, Rumunije, Bugarske i BiH, ali ipak i jeftinija od Severne Makedonije ili Albanije.
Komunikacije, za koje svako domaćinstvo u Evropi, u proseku potroši po tri odsto svog budžeta, su najskuplje na Islandu, a najmanje u Rumuniji. U Srbiji su usluge komunikacija skoro duplo više nego u Rumuniji, ali ipak jeftiije nego u Crnoj Gori ili BiH.
Velike troškove za ove usluge imaju i Švajcarska, Irska, Norveška, Luksemburg, Velika Britanija, Holandija i Belgija. Nemačka, Italija i Španija nalaze se, po troškovima za ove usluge, u evropskom proseku.
Island se ističe sa najvišim cenama restorana i hotela, dok najniže cene od svih analiziranih država ima Severna Makedonija. U EU najjeftinija je Bugarska. U regionu su nešto skuplji restorani i hoteli u Srbiji, zatim Crnoj Gori i BiH, ali i dalje su cene ovih usluga niže od EU proseka.