Skip to main content
Žena kupuje povrće u prodavnici

Znate li zašto treba da kupujete voće NEPRAVILNOG OBLIKA? Postoji veliki RAZLOG, a od toga zavisi 800.000 ljudi

Foto: Profimedia
U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, najviše voća i povrća, zatim piletine, ribe, mlečnih i pekarskih proizvoda, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu, već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci čak 90 miliona tona hrane godišnje.

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović za Tanjug kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće iz razloga što je, kako navodi, neodgovarajuće veličine i oblika.

trpeza
trpeza
Foto: Profimedia

- Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi i drugi trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni - navela je Dragović.

DOBRA VEST ZA PČELARE: Država podstiče razvoj pčelarstva, otvoren konkurs za finansiranje

DOBRA VEST ZA PČELARE: Država podstiče razvoj pčelarstva, otvoren konkurs za finansiranje

Obnova stočarstva u Moravičkom upravnom okrugu: Država rešila da oživi selo

Obnova stočarstva u Moravičkom upravnom okrugu: Država rešila da oživi selo

ISPLAĆENE SUBVENCIJE: Ratari dobili 2,3 milijarde dinara

ISPLAĆENE SUBVENCIJE: Ratari dobili 2,3 milijarde dinara

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.

Dragović ističe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta.

Pre svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, navodi, zarad novih poljoprivrednih zemljišta krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.

- Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta - ukazala je Dragović.

Riba
Foto: Profimedia/ilustracija

Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.

- U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o sprečavanju bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane - navela je Dragović.

Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način kako da preduzetnici višak hrane na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

Posle sprovedenih istraživanja, WWF je izdala izveštaj u kojem je zaključila, kaže Dragović, da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja.

KOMPANIJA "AMAZON" POČINJE POSLOVANJE U REGIONU: Uskoro i u Srbiji?

KOMPANIJA "AMAZON" POČINJE POSLOVANJE U REGIONU: Uskoro i u Srbiji?

PROSEČNA PLATA U SRBIJI SE POVEĆAVA: Sve više zaposlenih, naročito na jugu Srbije!

PROSEČNA PLATA U SRBIJI SE POVEĆAVA: Sve više zaposlenih, naročito na jugu Srbije!

OTVARA SE FABRIKA U PANČEVU: Nova investicija, uskoro potpisivanje ugovora

OTVARA SE FABRIKA U PANČEVU: Nova investicija, uskoro potpisivanje ugovora

- Tu dolazimo i do ličnog momenta, šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou vlada država i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe - rekla je Dragović.

pijaca
Foto: Profimedia

Govoreći o projektu "Food waste", koji WWF Adria sprovodi u regionu u saradnji sa jednim hotelom u Beogradu i jednim u Zagrebu, Dragović objašnjava da on ima za cilj smanjenje bacanja hrane u hotelima.

- Projekat se svodi na to da hoteli pametnije isplaniraju kako će pripremiti obrok, a da otpad svedu na minimum. Takođe, radimo i na tome da taj otpad ne završi na deponiji već da ga hoteli proslede kompanijama ili preduzetnicima koji njega mogu dalje da obrađuju - navodi Dragović.

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd