ULOŽENO SE VRAĆA: Evo u koju proizvodnju i koje krajeve Srbije treba investirati

poljoprivreda / Izvor: Profimedia/ilustracija

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u otadžbinu stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem.

Najčešća su ona koja se odnose na to u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

Švajcarska očekuje najgoru krizu? Najveći pad u poslednjih 45 godina

MILIJARDERI KOJI SU TOKOM KORONE UVEĆALI SVOJE BOGATSTVO: Evo kako su to uspeli (VIDEO)

KONAČNO POTPISAN UGOVOR: Stiže "Prvak" sveta! On će biti najmoćniji nuklearni ledolomac na svetu!

Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji će uslediti narednih dana, a počinje danas, odgovaraće na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo...

Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

Preporuke tima za preporod sela Srbije

Šljive: čačanska lepotica, čačanska rodna, stenlej i svakako požegača, kao najbolja sorta za preradu, plus crvena ranka, kao veoma pogodna za proizvodnju rakije. Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta
Jabuke: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži
Višnje: najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte, kao što je šumadinka, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta
Dunje: leskovačka i vranjska, ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf
Kruške: karamanka, viljamovka, australijska sorta pakams trijumf, italijanske turandot i karmen
Jagode: kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli

- Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije - ističe Krkobabić.

Da li će biti nestašice insulina i potrošnog materijala za dijabetičare?