Šta vas čeka ako uzete ODLAGANJE PLAĆANJA RATE KREDITA? Veći iznos i kamata ili ušteda novca?
Ali će zato novi plan otplate kredita, bilo da je u pitanju gotovinski, stambeni ili neki drugi, nakon pauze podrazumevati produžetak otplate i veće rate do kraja otplate. Oni koji budu želeli da nastave sa otplatom, verovatno će i sada imati tu mogućnost.
CRNOGORSKI FIJASKO NEVIĐENIH RAZMERA! Komšije imaju recept kako izgubiti 270 MILIONA EVRA: Krah sistema za 96 odsto!
DRŽAVA POMAŽE SRPSKOJ PRIVREDI ŠEST MESECI! Novac za radnike već na računima 10. avgusta: Detaljan spisak mera!
ŠTA POTROŠAČI U SRBIJI NAJVIŠE KUPUJU? Rast prometa u određenim segmentima trgovine, povećan oprez građana
Dok je prvi moratorijum odbilo tek oko pet odsto klijenata, sudeći po komentarima na društvenim mrežama i svakodnevnim pritužbama klijenata koji su se pokajali što su ga prihvatili, sada će se na zastoj odlučiti mnogo manji broj.
Otplata kredita se posle moratorijuma za one koji su ga prihvatili, produžava za broj meseci zastoja, a iako finansijske kuće nisu obračunavale zateznu kamatu na dospela, a neizmirena potraživanja i nisu pokretale postupak izvršenja, sve rate do kraja otplate su uvećane.
Razlog je što banke obračunavaju redovnu kamatu tokom trajanja moratorijuma, a ukupan zbir kamata za ta tri meseca su prerasporedile na preostali broj rata, što je dovelo do povećanja mesečne obaveze. To povećanje zavisi od preostale glavnice kredita, visine ugovorene redovne kamate i preostalog roka otplate.
Kako bankari kažu, u rati na početku otplate kredita veći deo je kamata, a manji glavnica, a kako se kredit privodi kraju, kamata je sve manja, a glavnica čini veći deo mesečne rate.
Jasno je onda da će najveće povećanje mesečnog troška osetiti upravo korisnici stambenih kredita, pogotovo oni koji su tek počeli sa njihovom otplatom.
Tokom moratorijuma banke nisu naplaćivale ni kamate na dozvoljene, pa čak i nedozvoljene minuse. Po isteku moratorijuma, ukupna redovna kamata koja je obračunata tokom pauze ravnomerno je raspoređena na broj meseci trajanja stanke i naplaćuje se uz redovne obračunate kamate, poslednjeg dana u mesecu. Pauzirane tri korona kamate za dovoljeno prekoračenje naplaćuju se od 30. juna. Tako su kamatama za jul, avgust i septembar, pridodate martosvka, avgustovska i septembarska.
Već posle donošenja Odluke, NBS je krajem marta na svom sajtu objavila primere otplate stambenog i keš kredita nakon pauze. Mediji su danima obaveštavali o tome, ali su svejedno veće rate koje su počele da se skidaju sa računa od 1. jula šokirale mnoge.
Prema reprezentativnom primeru za gotovinski kredit od 500.000 dinara sa rokom otplate od 84 meseca, koji je u trećoj godini otplate, nominalnom kamatnom stopom od 9,82 odsto, mesečna rata od 8.320,9 dinara, nakon primene zastoja porasla je za 310,95 dinara - na 8.631,85 dinara.
Prvi tromesečni moratorijum se primenjivao od 1. aprila prema odluci Narodne banke Srbije, kao mera pomoći građanima i privredi, tokom krize i vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona. Zastoj je prestao da važi od jula, ali ne za svakog klijenta u isto vreme! To je zavisilo od datuma dospeća rate. Posle objavljivanja na sajtovima, 21. marta 2020, dužnici su imali deset dana da ponudu odbiju, a ko to nije učinio - smatra se da je ponuda prihvatio tog desetog dana. Da bi se odbila pauza potrebno je kontaktirati sa bankom!
Drugi primer je za recimo stambeni krediti u evrima koji je u jedanaestoj godini otplate, u iznosu od 50.000 evra, sa rokom otplate 240 meseci i mesečnom ratom od 284,02 evra.
- U varijanti sa primenom moratorijuma, dakle rok otplate 240 plus tri meseca, rata je bila 287,84 evra, odnosno veća je za 3,82 evra. Nominalna kamatna stopa je 3 odsto, promenljiva - 3M euribor + 3,43% - kažu u NBS.
U prvom talasu ekonomskih mera dužnici koji su imali više kredita imali su pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite. Mogli su da odaberu da nastave da izmiruju obaveze i tada su bili dužni da obaveste banku. Oni koji su nastavili da plaćaju rate, mogli su i tokom trajanja moratorijuma da se predomisle.
Posle prvog moratorijuma, bankarima su svakodnevno stizale žalbe i pritužbe na novi plan otplate. Zato bi sada, uz prethodno iskustvo, svi mogli da budu mnogo oprezniji i da dobro izvagaju da li im je moratorijum potreban, neophodan, ili im se više isplati da nastave sa otplatom kredita.
Korona nije poštedela privredu niti jedne zemlje na svetu, ali se ove tri najbolje drže!
PRVI RAST PROFITA POSLE EPIDEMIJE: Kineske državne kompanije povećale prihod u odnosu na 2019. godinu!
PLATA U DVA DELA: Evo kako će radnicima u Srbiji biti isplaćivane ZARADE!
MRAZ "OBRAO" KAJSIJE u Čačanskom kraju: Proizvođači kažu da ih nema NI ZA SLATKO!