VEĆE CENE RAČUNA OD JANUARA: Samo struja će poskupeti za osam odsto, a koliko ukupno para ćete morati da izdvajate?
Jeste zvanično najavljeno poskupljenje struje od februara naredne godine za 3,4 odsto, ali će nam račun naredne godine za ovaj mesec biti veći za ukupno 7,9 odsto, imajući u vidu i povećanje naknade za obnovljive izvore energije koju takođe plaćamo kroz račun.
BAJDEN POKUŠAVA DA IŠČUPA AMERIKU IZ RECESIJE: Pripremio paket pomoći privredi, "upumpaće" 735 milijardi dolara
VELIKA BRITANIJA PEVA LABUDOVU PESMU: Finalni napori da se postigne post-Bregzit sporazum
POHRLILI DA PREĐU GRANICU! I uprkos novim merama na DESETINE HILJADA ljudi ušlo u Srbiju za samo 10 sati
Prva zvanična najava bila je da će struja u Srbiji poslupeti od 1. februara sledeće godine i to za 3,4 odsto. Potom je stigla i druga informacija, odnosno vladina uredba po kojoj će već od 1. januara potrošači imati veći račun i kroz povećanje posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.
Ova naknada će biti veća skoro četiri i po puta - sa sadašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje poskupeće na 0,437 dinara i ukupno povećanje struje u 2021. podići na oko 8 odsto.
S obzirom na to da je prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva oko 3.000 dinara, ova dva poskupljenja praktično znače da bi računi u narednoj godini mogli da budu veći za oko 400 dinara u proseku.
Podsetimo, struja je poslednji put poskupela 1. decembra prošle godine i to za 3,9 odsto. Prethodno je cena povećana u oktobru 2017. godine, i to za dva odsto, što je mesečni račun prosečnog potrošača povećalo za 68 dinara.
Novo poskupljenje počinje sa februarskim računima, a Agencija za energetiku navela je da je "i nakon ove korekcije, prve od kraja 2019. godine, cena električne energije u Srbiji i dalje značajno niža od cena u zemljama regiona i Evrope".
Naime, struja je za oko 7 odsto odsto niža nego u Makedoniji, 18 odsto nego u BiH, 24 odsto nego u Albaniji, 35,8 odsto nego u Bugarskoj, 79,97 odsto nego u Hrvatskoj, 85 odsto nego u Rumuniji, 125 odsto nego u Sloveniji.
Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Nemačkoj i Danskoj, čak 30,5 evrocenti po kilovat-času, što je najveća poznata cena struje u svetu.
MMF tražio veću naknadu i u 2020.
Što se tiče naknade za obnovljive izvore energije, ova stavka je poslednji put povećana 2015. godine, sa 0,081 dinar po kWh na 0,093 dinara po kWh.
- Vlada je morala da pribegne ovom potezu, jer je ova naknada od 2015. godine ista. Na uvećanju izdvajanja za OIE je posebno insistirao MMF, koji je i nakon poslednje sesije preporučio da se ova naknada mora značajno uvećati jer u protivnom preti opasnost da se EPS dodatno optereti, odnosno da se razlika proizvođačima mora namiriti iz njihove kase. Ovo tim pre što se broj ovih subjekata koji proizvode OIE u poslednjih pet godina značajno uvećao, a sredstva za njihovo podmirivanje su ostala ista. To je sada promenjeno, odnosno na ovaj način pokušaće da se ova anomalija otkloni - navodi izvor iz Nemanjine 11 i dodaje da uvećanje ove stavke jeste značajan udar na džep potrošača, ali da se nije mogao izbeći.
- Bez te odluke bilo bi problema u namirivanju obaveza prema povlašćenim proizvođačima električne energije. To su međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela kako bi se podstakla proizvodnja zelenih kilovata i to mora da se poštuje. Treba da se zna da je MMF tražio da se naknada za OIE promeni i u 2020. godini ali da je vlada uspela da tu obavezu odloži - dodaje on.
Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju građani i privreda, uvedena je 2013. godine kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.