NEVEROVATNO: Prelepo grčko ostrvo nestaje, koze ga bukvalno pojele!
Sa hrastovim i kestenovim šumama, vodopadima i divnom obalom, Samothraki ima divlju lepotu i daljinu koja ga izdvaja od ostalih grčkih ostrva.
Ovde nema paket aranžmana, pa čak ni pouzdanih trajektnih usluga do kopna. Ostrvske vlasti nadaju se statusu UNESCO-ovog rezervata. Ipak, prirodno okruženje je ugroženo od nezasitnog napadača.
BITKOIN VIŠE NIJE NA TRONU! Evo koja kriptovaluta je najpopularnija u svetu
ŠVEĐANI PROSEČNO ZARAĐUJU VIŠE OD 2.200 EVRA MESEČNO: U ovom mestu su najveće plate
SPAKOVALI KOFERE I VRATILI SE U SRBIJU: Upoznali se u Južnoj Africi, a danas žive na selu i bave se OVIM poslom
Koza ima mnogo više nego ljudi i bukvalno su opkolile Samothraki. Posle decenija pokušaja pronalaženja rešenja, stručnjaci i lokalno stanovništvo zajedno rade na pronalaženju načina za spas ekologije i ekonomije 21. veka.
Polu-divlje, koze lutaju po ostrvu koje je otprilike tri puta veće od Menhetna i mogu se primetiti na krovovima, drveću ili na vrhu automobila dok pregledavaju pejzaž koji bi jelei. Njihova nekontrolisana prekomerna ispaša uzrokuje eroziju.
Obilne kiše pre dve godine uništile su gradsku kuću i presekale njene puteve. Nije bilo drveća ili vegetacije na strmim obroncima da bi se zaustavilo klizanje prouzrokovano pljuskovima.
- Ne postoje velika stabla koja bi mogla da drže tlo. I to je veliki problem, finansijski i stvarni, jer će se (blato) spustiti na naše glave - kaže George Maskalidis, koji pomaže vođenje ekološke grupe Održivi Samothraki.
Samothraki, se nalazi u severnom Egejskom moru. Sa samo 3.000 stanovnika i teško pristupačnim terenom, ostrvo je uveliko propustilo turistički bum Grčke.
U međuvremenu, populacija koza porasla je pet puta do procenjenih 75.000 do kraja devedesetih. Neke delove sela jednostavno su "grickali".
Svaki stanovnik ove države godišnje ZARADI OKO 26.500 EVRA
Sve više platnaža OVE BILJKE u našoj zemlji: Posao sezonski i veoma isplativ, ZARADA MOGUĆA I OD PRERADE (FOTO)
NISU SVE PROFESIJE POD RIZIKOM: Ovo su poslovi koji će biti traženi i u sledećoj krizi!
Broj je od tada pao na ispod 50.000 jer je ostalo malo paše. Ali ovo ostrvo ostavilo je u zamci. Većina koza je neuhranjena da bi se komercijalno koristila za meso, hrana za životinje preskupa je za održavanje i veliki deo tla je previše osiromašen da bi se drveće moglo uzgajati.
U isto vreme, cene vune, kože, mesa i mleka su pale, što je dovelo tamošnje poljoprivrednike da postaju sve očajniji.
Stada su brojčano počela da rastu zbog subvencija Evropske unije, pod sistemom za koji kritičari kažu da je bio pod lošim nadzorom i da nije bilo dugoročnog planiranja. Sada će to možda biti potrebno preokrenuti jer se čini da je smanjenje broja stoke neizbežno, zajedno sa ograničenjem ispaše.