ONI SADA TRLJALJU RUKE! Kruna proizvodnje u Srbiji - troduplo više novca za njih (FOTO)
U Srbiji je kupina u senci popularnije srodnice maline, a niske cene otkupne cene unazad nekoliko godina naterale su brojne voćare da iskrče zasade. Ove godine iznenađujuće je visoka cena zbog globalno manjeg roda, pa su oni istrajni kupinari konačno dočekali svoj trenutak i zadovoljno trljaju ruke.
SRBI BEZ PAPIRA MOGU SAMO U OVE DVE DRŽAVE! Objavljen kompletan spisak - ovo su nove kovid restrikcije
PAZITE DA NE ZAKASNITE! Krenule su prijave za zamenu stolarije - bez ova ČETIRI DOKUMENTA nećete moći ništa da uradite
"Skinuli smo veliku brigu sa dnevnog reda" Vučić: Leoni će preuzeti do 600 radnika Šinvona u Nišu
Marijana Šibak, inženjer poljoprivrede iz novog Sela kod Vrnjačke Banje jedna je do takvih. Ona na porodičnom zasadu ima 80 ari pod kupinom a uz to se bavi i pčelarstvom. Za ovu godinu kaže da je kruna njihove proizvodnje.
Druga klasa sustigla prvu
- Kruna i po kvalitetu i po obimu i po finansijskom delu. Čak je i razlika između prve klase, koju smo već delom plasirali za izvoz, i druge veoma mala. A prva klasa za izvoz ide do 320 dinara, ranije je bila oko dva evra. Čak je i druga klasa dobre cene, do 300 dinara - kaže Šibak.
Ona gaji "loh nes" sortu, jer ona trpi niske temperature koje su svojstvene zimi uz reku Moravu a i to što nema bodlje ima svoje prednosti.
- Kvalitet je izuzetan, dobra je za preradu a lepa i za konzumnu upotrebu. Traži se i za izvoz, i naša preko hladnjače s kojom sarađujemo ide u Rusiju. Zbog toga smo mi zadovoljni cenom i kada drugi nisu – objašnjava Šibak.
Specifično za plantažu Šibaka je da ne prskaju svoje kupine protiv korova već sav korov pleve.
- Savesni smo voćari i savesni pčelari i ne koristimo hemiju. Jedina muka je što "loh nes" zahteva puno vode a uz vodu ide i kalijum i kalcijum - napominje Marijana.
Što se rezidbe kupinjaka tiče, pola od navedene površine radi Mirjana sa suprugom, a polovina dever sa svojom porodicom. Za berbu se angažuju, i to već godinama, prijatelji tako da sa tom "uigranom ekipom" nemaju problema sa radnom snagom.
"Da l da radimo ili da čupamo
Veran kupinama je ostao i Goran Simić, iz Sekuriča, u opštini Rekovac. On gaji kupine na hektar i 20 ari, i njemu su pčele dodatna aktivnost.
- Kupinom se bavimo već 35 godina, menjali smo sorte, mada se zadnjih šest godina premišljamo da li da radimo ili da čupamo. Prošle godine je bilo bolje, 55 do 60 dinara a ove je tek cena izvanredna - kaže Goran.
I on gaji "loh nes", jer ranije stiže, krupnija je i čvrsta i to dobro prolazi u inostranstvu.
- Možda po ukusu ima i boljih sorti ali ove karakteristike obezbeđuju izvoz. A može da rodi i dva vagona (20 tona) po hektaru. Pretprošle godine smo dobijali 30 dinara, ove smo mislili da ćemo dobiti 80 a dobijamo 300. Realna prosečna cena je oko 100 do 150 dinara - napominje Simić.
Ni oni nemaju prevelikih problema da te vagone po hektaru oberu, jer uz sedam članova porodice, dovoljno je da angažuju još dva, tri pomoćna radnika.
- Ali na temperaturi u kupinjaku od četrdeset ili pedeset stepeni, koliko je bilo ovo leto, neće niko i ni njih nekoliko nije lako naći - kaže Goran.
Ni Šibakovi ni Simići nisu ove godine, za razliku od prošle, pretrpeli veliki gubitak roda upravo zbog dobro urađenog sistema za navodnjavanje. Ulaganje u infrastrukturu se ponovo pokazalo kao isplativo, pogotovo ove godine kada je suša, a pre nje mraz i gradovi, ozbiljno pogodila voćare.