fbpx
Skip to main content
posao

Za ovaj posao nije potrebna diploma, plata je ODLIČNA, a do radnog mesta se dolazi više nego brzo

Foto: Profimedia/ilustracija
Posao programera u Srbiji je postao poput zlatnih šansi, čak se na fejsbuku pojavio event "Prekvalifikacija taksista u programere". Šalu na stranu, ova deficitarna oblast poslovanja kod nas mlade ljude privlači iz brojnih razloga: dobre plate, mogućnost napredovanja, perspektiva... Ali šta je potrebno za uspeh jednog početnika u IT-ju?

Tražeći odgovor na ovo pitanje videćete da u Srbiji i dalje u vezi s tim vlada jedna velika predrasuda, a to je da je moguće baviti se programiranjem nakon tromesečnog kursa. Istina je, naravno, potpuno drugačija. Ništa se ne dešava preko noći, pa tako ni inženjersko znanje.

Jedna od retkih kompanija u Srbiji u kojima se kao sistem rada primenjuje takozvani "pun krug" je Saga. Product Lifecycle Management je poseban način razvijanja softverskih proizvoda koji podrazumeva kontinuiran proces praćenja životnog ciklusa proizvoda i njegova stalna unapređenja. A lična afirmacija zaposlenih je sastavni deo ovog "punog kruga".

U radu na složenim informacionim sistemima zaposleni u Sagi stiču znanja iz različitih industrija što predstavlja jedinstvenu priliku i mogućnost da budu aktivni učesnici kompletnog inženjerskog procesa. Zbog toga smo o ovoj temi, kao i široj perspektivi programerskog posla, razgovarali sa 24-godišnjom Anom Dedović, koja je diplomirala Informacione sisteme na FON-u, a sad je već duže od godinu dana zaposlena u kompaniji Saga, na poziciji junior programera. To joj je prvi posao.

Može li da se postane programer posle kursa ili je neophodan fakultet?

- Za posao programera je najbitnije da osoba poseduje odgovarajuće znanje, da poseduje talenat za programiranje, da posao obavlja efikasno i da se konstantno unapređuje. Imala sam prilike da sarađujem i sa ljudima koji su završili kurs i sa onima koji su završili fakultet, a da pritom i za jedne i za druge mogu da kažem da su vrhunski programeri. Ipak, istakla bih značaj fakultetskog obrazovanja iz razloga što fakultet pruža mnogo više mogućnosti i širu sliku u pogledu razvoja softverskih sistema. Kroz mnogobrojne predmete i ispite, studenti se susreću sa različitim tehnologijama i sferama razvoja u IT-ju. Na taj način, već u toku studiranja, oni mogu da se preusmere i pronađu u oblastima koje im najviše odgovaraju i da, uz to, imaju osnovno znanje iz mnogih drugih oblasti koje se svakodnevno koriste u praksi.

Koji su najveći izazovi sa kojima se juniori sreću u ovom poslu?

- IT svet je jedan od najdinamičnijih svetova, s obzirom na to da se svakodnevno pojavljuju i razvijaju nove tehnologije, a stare unapređuju ili čak nestaju. To znači da junior programeri, da bi bili konkurentni i da bi se profesionalno razvijali, moraju konstantno da istražuju, da se informišu i proširuju svoje znanje i veštine, jer ono što smo juče naučili na fakultetu možda već danas ne važi. Danas se na internetu mogu naći najrazličitije knjige, članci, blogovi koji pružaju teorijsku i praktičnu osnovu korišćenja popularnih tehnologija. Takođe su jako važne i korisne konferencije na kojima programeri mogu da se informišu o inovacijama i mogućnostima razvoja u budućnosti.

Šta je najbitnije pri traženju posla, na šta početnici treba posebno da obrate pažnju?

- Smatram da je za prvi posao najbitnija podrška tima i mogućnost učenja i unapređivanja na konkretnim projektima. Junior programerima je potreban neko ko poseduje više iskustva, ko će im posvetiti svoje vreme i pomagati im u procesu razumevanja svih delova jednog kompleksnog projekta i neophodnih tehnologija. Bilo mi je veoma važno da prođem kroz proces obuke, što mi je Saga i obezbedila. Rad sa mentorom omogućio mi je potpun i detaljan uvid u tehnologije koje ću da koristim, poput Jave, Springa, Hibernata, itd. Takođe i način na koji se projekti razvijaju u Sagi i priliku da se upoznam sa ljudima sa kojima i danas radim. Time sam stekla osnovno znanje koje mi je bilo potrebno za rad na pravim projektima.

Na koji način zaposlenje u ovoj kompaniji utiče na tvoj karijerni razvoj?

- Ovde bih se nadovezala na prethodno pitanje. Upravo ono što je meni bilo najvažnije na početku karijere, našla sam u Sagi. Tim sa kojim svakodnevno radim mi pomaže da unapređujem svoje znanje, tehničke i socijalne veštine, stičem praktično iskustvo u različitim tehnologijama i na različitim projektima. Saga mi je ponudila mogućnost rada na nekoliko zanimljivih projekata i svaki od njih me je naučio određenim lekcijama koje ću koristiti u nastavku svoje karijere. Na članove svog tima mogu da se oslonim u svakom trenutku, oni će uvek biti tu da stvore kreativnu atmosferu i da mi pomognu u bilo kom problemu, a usput smo postali i prijatelji.

Koje su najbitnije stavke koje ste naučili i koje još učite u okviru procesa "punog kruga" na projektima?

- Kroz proces “punog kruga” sam shvatila koliko je važno da budem uključena u sve faze procesa, kao i da je jako bitno da imam mogućnost da steknem pogled od 360 stepeni. Takav koncept, daje mi priliku da učestvujem u celovitom ciklusu uspostavljanja informacionog sistema i time mogu da iskusim najlepši, kreativni deo posla i da na ličnom nivou budem povezana sa projektima na kojima radimo. Takođe bih izdvojila i važnost komunikacije. Izuzetno je važna saradnja između svih timova koji su uključeni u projekat i da svi pružaju maksimalno svoje doprinose u postizanju zajedničkih ciljeva.

Koliko ti je rad sa ljudima različitih stručnosti pomogao u procesu učenja?

- Prilikom rada sa ljudima iz različitih sektora shvatila sam da je razvoj softverskog projekta kompleksniji nego što sam mislila. U razvoju učestvuju ljudi različitih stručnosti koji rade na najrazličitijim tehnologijama i alatima i svako na svoj način doprinosi projektu. Od njih sam uvek dobijala savete i smernice koji su bili izuzetno korisni. Na taj način sam se upoznala sa različitim mogućnostima i sferama u kojima mogu da se razvijam i mogućnost da se u jednoj od njih i pronađem i oprobam.

Kako izgleda jedan tipičan programerski dan?

- Jutarnja kafa/crni čaj, doručak i ćaskanje sa kolegama. Upoznavanje sa korisničkim zahtevima i osmišljavanje načina na koji će se oni implementirati. Kuckanje koda. Razvoj funkcionalnosti sistema. Razgovor sa članovima kako sopstvenog, tako i drugih timova i zajedničko pronalaženje rešenja. Ručak sa kolegama. Rešavanje bugova. Kuckanje koda. Pomaganje kolegama u rešavanju problema. Testiranje implementiranih funkcionalnosti. Kuckanje koda. Pa još malo kuckanje koda (smeh). Prijateljski razgovori sa kolegama i osmišljavanje sledećeg druženja, zajedničkog putovanja, proslave rođendana i postignutih uspeha. Tako da - da, idu programeri i u izlaske, slušaju najraznovrsniju muziku, druže se i izvan posla, putuju zajedno, profesionalno ili rekreativno se bave sportom. Pa i mi smo ljudi (smeh).

Šta misliš da je najbitnije za uspeh i kako se postaje zaista dobar u ovom poslu u Srbiji?

- Učenje, učenje i učenje. Kao što sam već rekla, neophodno je da se konstantno informišeš o najnovijim tehnologijama i unapređenjima i da radiš na svom poboljšanju. Kolege junior programere bih savetovala da pronalaze i koriste svaku priliku da nauče i probaju nešto novo i da steknu što više iskustva i prakse u radu na velikim projektima kako bi mogli profesionalno da napreduju i da budu konkurentni.

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Slaba kiša
2 Beograd