REGION U ZNAKU EKOLOGIJE I NJENOG OČUVANJA: Srbija na pragu do zabrane plastičnih slamčica, čaša i drugih predmeta
Posle Hrvatske, i Slovenija je zabranila prodaju gotovo svih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Hrvatska je to uradila pre tačno mesec dana, a na crnoj listi se našlo mnogo toga od slamčica, preko plastičnih čaša, tanjira, kašika i viljušaka, do štapića za uši... Srbija je istovremeno na pragu zabrane, imajući u vidu da su pregovori oko novih mera čiji je cilj zaštita životne sredine, odavno počeli.
EVROPA ŽUDI ZA ORGANSKIM MALINAMA IZ SRBIJE: Proizvođači u planinskim selima napokon zadovoljni otkupnom cenom
Privredna komora Srbije poziva kompanije da se uključe u novi ciklus Programa "Moja prva plata"
ŽELITE DA RADITE U NEMAČKOJ, LEGALNO I DA LEPO "LEGNE" KEŠ: Detaljan spisak kako se snaći iako niste građanin EU
U Hrvatskoj i Sloveniji su zabranjeni i plastični štapići za mešanje kao i plastične drške za balone, osim onih koje su namenjene za industrijsku upotrebu. Zabranjeno je i svo plastično posuđe, kao i štapići za uši osim onih koji se koriste u medicinske svrhe. Uredbom EU stopirana je i prodaja pakovanja hrane i pića od posebne plastike - preciznije ekspandiranog polistirena kao i okso-razgradive plastike.
Nova mera u Hrvatskoj na snagu je stupila u julu, a trgovci su zabranjenoj robi već našli zamenu. Tako u tamošnjim kafićima i restoranima umesto plastične slamčice dobijete novu papirnatu slamčicu. Ona je sada i šira od one na koju smo navikli, a česti komentari oni koji se sa njom prvi put susreću jeste da se topi u ustima.
Ista priča je i sa slamčicama koje su išle uz manja pakovanja mleka ili sokova. Zamenu istovremeno u komšiluku još uvek nisu dobile plastične viljuške, noževi i kašike. Možda i hoće, tvrde trgovci, ali se pitaju kako bi to i izgledalo, od čega bi bilo napravljeno i na kraju koliko bi koštalo. Jer, kako kažu, plasitčno posuđe bilo je "bagatela".
Kazne za nepoštovanje propisa kreću se do 3.000 evra za izvršnog ili odgovornog vlasnika, do 5.000 evra za preduzetnike pa do 15.000 evra za pravna lica, navodi slovenačka agencija.
U Srbiji se istovremeno sve "ovo plastično" i dalje koristi. Interes imaju i proizvođači i trgovci imajući u vidu da Srbi jednostavno ne beže od svega gore pomenutog. Čak šta više, vole da koriste na svim mogućim zabavama jer kažu, "lakše je, ne pereš, samo baciš".
Za našu zemlju istovremeno se može reći da je na pragu zabrane. Iz resornog ministarstva za zaštitu životne sredine tokom prošle godine se više puta moglo čuti o pregovorima o zabrani plastike za jednokratnu upotrebu.
Bilo je reči i o pripremi sistema kada je u pitanju plastika i svega što je reciklabilni ambalažni otpad te vrste, odnosno povraćaja kaucije za plastične i staklene flaše, limenke…
Na nivou EU cela priča je dobila okvir u februaru 2018. Evropska unija tada je postigla dogovor o zabrani korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu. Tadašnji savezni austrijski ministar za održivost i turizam Elizabet Koestinger u tvitu je napisala da je dogovor postignut opisujući to "prekretnicom u našim naporima da smanjimo plastični otpad".
U Evropskoj komisiji kažu da su proizvodi od plastike koji su cilj novih mera EU "zaslužni" za čak 70 procenata ukupnog otpada pronađenog u morima. Dodaje se se da su Evropljani vema zabrinuti zbog uticaja plastike na njihovo zdravlje i životnu sredinu.
Plastični otpad, inače, poseban je problem u svetskim morima jer se sporo razgrađuje i njegovi tragovi često se pronalaze u životinjskim vrstama poput kornjača, kitova ili ptica kao i u plodovima mora kojima se hrane ljudi.