fbpx
Skip to main content
Mali Šengen

Zbog čega je važan "Mali Šengen" za Balkan: Profesor Pajović objasnio koji su najvažniji benefiti za Srbiju

Foto: Predsedništvo Srbije
Inicijativa nazvana "Mali šengen" okupila je tri zemlje sa idejom da se "olabave" granice u svakom smislu, da se stvori jedinstveno tržište radne snage, kao i da se zemlje bez ikakve zadrške i prepreka pomažu u slučaju elementarnih nepogoda.

Lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije obavezali su se u zajedničkoj Deklaraciji o uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu ( Mali Šengen) da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

U deklaraciji, koju su nakon trilateralnog sastanka u Novom Sadu prošle godine, potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev, navodi se da su potpisnici, svesni odgovornosti oblikovanja sudbina svojih zemalja, posvećeni jačanju mira, jednakosti, vladavine prava i prosperiteta za sadašnje i naredne generacije u jugoistočnoj Evropi. O značaju same inicijative za osnivanje "Malog Šengena" za postizanje dugoročnog mira na Balkanu razgovarali smo sa profesorom Fakulteta društvenih nauka Slobodanom Pajovićom. 

Profesor Slobodan Pajović istakao je da je kroz istoriju u regionu bilo pokušaja saradnje, ali nažalost sa veoma niskim rezultatima, te tako treba istaći da je inicijativa za "Malim Šengenom" nešto što već sada pokazuje predispoziciju da zemljama u regionu donese mnogobrojne benefite. 

- Pokušaji pokretanja saradnje i integracije u našem regionu imaju relativno dugu tradiciju i nažalost malo rezultata. Prisetimo se da je u Atini održana i Balkanska konferencija (1930. godine) koja je promovisala ideje ekonomske saradnje u regionu. Tako je i nastala Balkanska komora, potpisana Balkanska poštanska konvencija, itd. Za vreme Hladnog rata bilo je još nekoliko inicijativa regionalnog karaktera kao što su Balkanska federacija ili Balkanski pakt i tek krajem dekade sedamdesetih godina prošlog veka pokreće se inicijativa regionalne prekogranične saradnje Alpe-Jadran koja je okupila regije iz Austrije, Jugoslavije, Mađarske i Nemačke. Nešto kasnije pokreće se Kvadrigonala (Austrija, Mađarska, Italija i SFRJ), zatim Pentagonala (priključenjem tadašnje Čehoslovačke) i Heksagonala (nakon priključenja Poljske). Konačno formira se Srednjoevropska inicijativa (1992. godine). Iz ovih primera se vidi da je regionalna balkanska saradnja potisnuta širim konceptom saradnje između tadašnje EZ i zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope. Posledično, benefiti od učešća u ovim inicjativama bili su ograničeni i anulirani krizom i raspadom bivše SFRJ. Ovaj kratak istorijski pregled bio je neophodan kako bi se ukazalo na veliki značaj pojave "Malog Šengena" kao inicijative koja izvorno nastaje u regionu i podrazumeva učešće država iz regiona. Takođe, potencijalno "Mali Šengen" može ojačati međunarodni položaj ovih zemalja i biti dodatna alatka za brže pristupanje EU. Da bi "Mali Šengen" bio uspešan mora se usaglasiti jedan fleksibilni okvir saradnje otvoren ka svim nacionalnim društvima, interakciji na različitim nivoima, intenziviranju saradnje u onim oblastima koje vode ka relaksaciji regionalnih napetosti i rivaliteta. Takođe je važno za Srbiju, kao pokretača "Malog Šengena" da pokaže spremnost za podeljeno liderstvo što u praksi ne znači gubitak liderstva, već upravo podrška za ovu njenu inicijativu. Realizacija "Malog Šengena" nesumnjivo predstavlja model za dugoročno jačanje mira u regionu, uspostavljanjem direktnog povezivanja na nivou društva u najširem smislu i to putem mreže saradnje u raznim oblastima - istakao je profesor Fakulteta društvenih nauka Slobodan Pajović.

Kako ističe profesor Pajović održivost ovakvih inicijativa zavisi i od spoljašnjih i unutrašnjih faktora, ali je presudni faktor taj da li zemlje članice prepoznanju podsticajni bilans koji takav projekat nosi sa sobom. 

- Praksa je pokazala da održivost ovakvih regionalnih inicijativa zavisi od nekoliko unutrašnjih i spoljašnjih faktora, odnosno od stepena zavisnosti datog regiona i prisutnosti spoljnih faktora i interesa. Ukoliko uzmemo za primer Višegradsku grupu videćemo da je politički konsenzus imao potencijal da grupa opstane i nakon ulaska u EU i NATO, odnosno da usaglašeno zastupa interese zemalja članica u najznačajnijem evropskom integracionom modelu. Takođe je važno ukazati da je ova grupa uspela da održi progresivan trend regionalne saradnje obezbeđujući dovoljno potencijala da se ostvari zajedničko delovanje na međunarodnoj sceni. S druge strane, imamo primere koji pokazuju da su takve inicijative nakon uspešno okončane prve faze razvoja prerasle u viši stepen saradnje. Na primer, Grupa Kontadora je nakon postizanja mira u Centralnoj Americi transformisana u Rio grupu za regionalnu političku saradnju. Potom je Rio grupa prerasla u Zajednicu latinskoameričkih i karipskih država (CELAC) koja funkcioniše kao stalni međuvladin mehanizam za političku saradnju. Iz ovoga se može zaključiti da dugoročnost i održivost zavise direktno od unutrašnjih karakteristika datog regiona, istorijskog nasleđa, spremnosti država da usaglase ciljeve i načine funkcionisanja integracionog modela, odnosno ostvare podsticajni balans između nacionalnih i grupnih interesa - objašnjava profesor Pajović.

Slobodan Pajović
Foto: FDN

Profesor Pajović je objasnio na primerima dobre prakse od čega zavisi celokupan uspeh "Malog Šengena", ali i šta je to od čega zavisi u kome smeru bi se takva regionalna saradnja razvijala i koje pogodnosti bi svaka od članica imala na tom putu saradnje i razvoja. 

- Počevši od sredine devedesetih godina prošlog veka praksa je pokazala da se dugoročno mir i bezbednost jedino mogu postići ukoliko odnosi unutar datog regiona uđu u fazu složene međuzavisnosti. Da bi do toga došlo neophodno je ostvariti širi regionalni konsenzus za rešavanje svih problema putem pregovora, razviti ili ojačati institucionalnu strukturu inicijative i obezbediti da pored vladinih predstavnika u njoj učestvuje i nevladin sektor, razne specijalizovane institucije, "think thank", univerziteti, fondacije, itd. Radi se o složenom procesu harmonizacije regionalnih interesa koji moraju biti teritorijalno, vremenski i tematski određeni. U stručnoj literaturi takvi modeli saradnje i integracije nazvani su alternativnim, a samim tim oni su mnogo fleksibilniji, pragmatičniji i oslobođeni glomazne administracije koju podrazumeva klasična institucionalizacija bilo kog modela integracije. U svetu imamo zaista dosta primera alternativne političke saradnje koja je rezultirala pozitivnim rešenjima u domenu mira, bezbednosti i razvoja. Što se tiče okruženja naše zemlje bilo je i ima inicijativa koje su se različito razvijale bez obzira što su sve polazile od političkog konsenzusa. Najuspešniji primer je već spomenuti model Višegradske grupe sa kojim Srbija ima odlične odnose. Njihov polazni politički konzensus bio je u odluci da zemlje članice što pre ostvare ekonomsko-političku tranziciju ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji, pristupe NATO paktu i EU. Mada su ovi ciljevi bili vremenski, teritorijalno i tematski određeni grupa je nastavila sa praksom usaglašavanja interesa i u okvirima EU, što dodatno ukazuje na potencijal ovakvih inicijativa. Kada se radi o pitanjima regionalnog mira i bezbednosti ukazao bih iz naše perspektive na veliki značaj iskustava Grupe Kontadora koja je uspešno okončala svoje aktivnosti u Centralnoj Americi, sprečila internacionalizaciju krize, njeno vojno rešenje i tako usmerila čitav proces u sferu političke stabilnosti, demokratije i ekonomsko-socijalnog razvoja tog dela Latinske Amerike. Pri tome, treba uzeti u obzir činjenicu da su centralnoameričku krizu produbljivali vanregionalni faktori, posebno SAD i tadašnji SSSR. Ukratko, da bi "Mali Šengen" uspeo on mora biti višeslojna i decentralizovana inicijativa sa punom političkom podrškom vlada zemalja koje se opredeljuju da učestvuju u tom projektu saradnje i integracije - zaključio je profesor Fakulteta društvenih nauka Slobodan Pajović.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Fog
1 Beograd