UČEŠĆE ZA STAN I DO 30 ODSTO: Bankari su ZAOŠTRILI USLOVE, jedna grupa građana NA CRNOJ LISTI
Pandemija korona virusa donela je ekonomske probleme širom sveta, a zaustavljanje privrede odrazilo se i na rast nezaposlenosti i niže zarade. Neizvesnost oko dužine trajanja zdravstvene krize ili eventualnog drugog talasa na jesen naterala je i građane i privredu da opreznije troše novac, pa je i tražnja za kreditima manja. S druge strane, i banke su znatno opreznije prilikom odobravanja zajmova, a kriterijumi prilikom procene u pojedinim bankama već su strožiji nego ranije.
STIŽU INVESTICIJE, BIĆE NA HILJADE NOVIH RADNIH MESTA: Do kraja godine još 10 novih fabrika u Srbiji!
GRČKA APELUJE NA TURISTE! Objavljene važne informacije za sve Srbe koji hoće tamo na letovanje!
POSLEDNJI ROK ZA PRIJAVU JE PETAK! Kada će vam biti uplaćeno 100 EVRA ako se registrujete POSLEDNJEG DANA
Neke banke na srpskom tržištu podigle su minimalno učešće za stambene kredite sa dosadašnjih 20 na 30 odsto. Ovaj uslov najčešće nije naveden u formalnoj ponudi banke, već se klijentima saopštava tek kada apliciraju za zajam i krenu u proceduru, i to kao dodatni kriterijum pred finalno odobrenje.
Kako kaže ekonomista Dušan Uzelac, iako banke masovno oglašavaju kredite, svaki zajam se odobrava individualno, a banka u najvećem broju slučajeva ima diskreciono pravo da odbije klijenta bez posebnog obrazloženja.
- Uslovi odobravanja kredita su u direktnoj proporciji sa rizikom koji postoji, a koji trenutno svakako jeste veći nego pre izbijanja pandemije. Moram da podsetim da su banke plašljive životinje i čim se čovek nađe u šumi one se skupe i zatvore. Svaki momenat povećanog rizika banke moraju da isprate - zaključuje Uzelac.
Uzelac napominje da građani zaposleni u trenutno kritičnim industrijama, poput turizma ili ugostiteljstva, za banke predstavljaju osetljive kategorije i one će sigurno biti opreznije kada obrađuju ove kredite. Takođe, ako klijent radi u bilo kojoj delatnosti kojoj preti novi prekid poslovanja u slučaju novog naleta virusa do kraja godine, biće mu znatno teže da dobije zajam.
- Jer niko ne zna da kaže da li će se ova situacija ponoviti, da li ćemo možda imati novi talas pandemije na jesen, i onda se bankari rukovode time da je bolje da ne odobre pozajmicu nego da za nekoliko meseci imaju glavobolju - ističe on.
Dušan Uzelac dodaje da zbog povećanog rizika svakako ima pooštrenih uslova prilikom odobravanja kredita, i to bi u nekom periodu moglo da se pokaže i na kamatnim stopama. Prema njegovim rečima, još uvek se ne zna kakva će biti reakcija države, a ako ponudi podršku poput garantne šeme koja je napravljena za povoljnije kreditiranje privrede, moguće je da kamate krenu naniže.
- Banke umnogome diktiraju pravac krize, jer one jesu i ključ oporavka, ali mogu biti i giljotina za potpunu propast. "Bankocentričnost" tržišta kod nas njima daje snagu, jer je u Srbiji sav novac u bankama, nema razvijenog tržišta investicionih fondova, nema aktivne berze... Zato imaju značajan potencijal za pregovore i uslovljavanje države - zaključuje Uzelac.
I profesor Zoran Grubišić kaže da su primetni prvi signali pojačane opreznosti banaka prilikom odobravanja kredita, ali ističe da se to možda i bolje ogleda u zajmovima za privredu.
- Vidimo da je u okviru garantne šeme koja je kreirana sa bankama u okviru paketa ekonomskih mera, u iznosu od 2 milijarde dinara, a kojom država garantuje 25 odsto iznosa, do sada odobrena tek polovina sredstava, oko jedne milijarde. I to pokazuje da su banke nešto opreznije i da možda traže neke jače instrumente obezbeđenja nego ranije, u skladu sa većim rizikom koji postoji - navodi Grubišić, i dodaje da bi upravo u segmentu zajmova privredi možda mogle da se očekuju nešto niže kamate, ako država nastavi sa podrškom.
Kada je reč o kreditiranju građana, Grubišić ocenjuje da se stanje na tržištu nije značajno promenilo i da je eventualni pad odobrenih zajmova pre posledica trenutnih okolnosti, jer se ljudi plaše zaduživanja dok ne vide kakva će im biti dugoročna perspektiva.
- Ne verujem da će banke značajno pooštriti uslove za fizička lica, iako imaju mogućnost da prilagode svoju poslovnu politiku trenutnoj klimi, jer je tu konkurencija koja ih tera da se određenim pogodnostima bore za klijente - zaključuje on.
SJAJNA VEST ZA SRPSKE TURISTE: U Grčkoj nas ove godine čekaju NIŽE CENE, sve zavisi od JEDNE STAVKE
SRBIJA U INFRASTRUKTURNOM FOKUSU: Glavni pokretači privrednog rasta su saobraćaj i građevinarstvo
SRPSKI BIZNIS SAMO CVETA: Izvezen proizvod u vrednosti od skoro 9 MILIONA EVRA!
POVEĆANA TRAŽNJA ZA PARCELAMA I VIKENDICAMA U SRBIJI: Ljudi se sve više okreću ka poljoprivredi?
EKSKLUZIVAN SNIMAK: Pogledajte CEO BALKANSKI TOK koji je zabeležen dronom! (VIDEO)