Agata Kristi (1890-1976)
Knjige ove nesuđene apotekarke prevedene su na sto osamnaest jezika i prodate širom sveta u dve milijarde primeraka. Ova ljubazna i stidljiva žena volela je cveće i golf, decu, jak čaj, bridž i lepo ophođenje. Ali "male sive ćelije" koje često pominje njen junak Herkul Poaro, nisu joj dozvolile da se zadovolji kratkom karijerom apotekarke, a kasnije domćice i majke. Njena opsesija bio je književni rad koji je od nje učinio najslavniju i najpopularniju književnicu.
Agata je rođena 1890. godine u anglo-američkoj porodici koja je pripadala višoj klasi. Kao dete je bila plavih očiju i rumenih obraza, dok je kao devojka volela da bude u centru pažnje. Muškarce nije osvajala lepotom ni ženstvenošću, već time što je u svakom času mogla da ih iznenadi i zapanji. Najviše je privukla Arčibalda Kristijana, koji je na veliko zadovoljstvo njenih roditelja, zatražio Agatinu ruku. Dobrovoljno se zaposlila u bolnici kada je njen muž otišao u Prvi svetski rat. Tu se ispoljilo njeno zanimanje uza lekove i otrove, a znanje koje je tom prilikom stekla iskoristiće u svojim kasnijim romanima. Jedno vreme je čak radila u apoteci, a najmiliji preparat joj je bio arsenik.
Odustala je od posla apotekarke i posvetila se porodici. Rodila je ćerku Rozalinu, a tada počinje i da piše. Prvi roman u kome je glavni lik Herkul Poaro, izdavači su odbili da štampaju. Ona se zbog toga nije puno brinula, već je nastavila da piše velikom energijom. Nakon dve godine izdavač je najzad prihvatio da joj odštampa knjigu, a podstaknut uspehom prvog romana ponudio joj je ugovor za još pet romana i to je označilo početak uspešne karijere. Fantastične priče o Poarou, mis Marpl i ostalim učesnicima u njenim izmišljenim zločinima našle su se u domu svakog Engleza, kao i drugih čitalaca širom sveta, a veliki broj njenih priča je ekranizovan.
Agata se na opšte iznenađenje svih posle nekoliko godina braka razvela od Arčija zbog preljube. Udala se za arheologa Moua Malouna, plemića nižeg ranga koji je bio petnaest godina mlađi od nje i ostali su zajedno do kraja života. Spisateljica je umrla u dubokoj starosti, ali je ostala zauvek da živi u bibliotekama širom sveta. Njena dela "Ubistvo u Orijent-ekspresu", "Leš u sarkofagu", "Smrt na Nilu", "Deset malih crnaca" i mnoga druga učinila su je besmrtnom.