AGONIJA: Evo zašto je proizvođačima najgore plaćanje na odloženo

Zakon o rokovima naplate ne poštuju ni privatne ni državne firme. Proizvođači hrane na pare čekaju 138 dana iako je po zakon samo 60.

U Srbiji zbog hronične besparice privrednika svi svima duguju, što vodi nepoštovanju rokova plaćanja. Samo su "na papiru" regulisani zakonski termini do 60 dana, dok se kod nas u praksi, u proseku, na novac za robu i usluge čeka duplo više - 138 dana.

Veliki sistemi za proizvodnju dnevnih namirnica na naplatu čekaju 90, a često kažu premaše i 100 dana. Novosti su anketirale na desetine firmi. U mesnoj industriji su potvrdili od nekoliko proizvođača, najčešći rok isplate je između 60 i 85 dana. 

U zavisnosti od finansijske snage, prodajni lanci diktiraju duže rokove naplate, a prednost je na većim trgovinama. Tendencija je da neki maloprodajni lanci nude rokove od dva do šest meseci, čak i kompenzacije. Jedan proizvođač nam je rekao da ga trgovci uslovljavaju visokim rabatima, odnosno popustima za plaćanje robe unapred. 

- Traže nam robu ispod proizvodne cene i nude uplatu unapred - rečeno je u jednoj fabrici hrane srednje veličine. 

- Ako im damo na gubitku smo, ako čekamo da nam se roba plati posle pola godine, opet gubimo, ne možemo da servisiramo naše dobavljače i obaveze i polako ali sigurno gušimo jedni druge. Ovako neće moći još dugo - rekli su za “Novosti”. 

Najduže se čekao novac u lokalnim samoupravama. Tu su rokovi i do pet, šest meseci. U Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da bi država morala posebno ažurno da kontroliše kako javni sektor, odnosno kako budžetski korisnici ispunjavaju svoje obaveze, tako i privatni sektor. 

- Kašnjenja u isplati nanose veliku štetu privredi, vratili smo se na nivo visoke nelikvidnosti - ističe Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. 

- Krenulo se ozbiljno prvog meseca primene tog zakona, u januaru ove godine, međutim, ubrzo se od toga odustalo i nastavilo po starom - kaže on. 

Slaba kupobna moć

Na tako veliku "rastegljivost" rokova utiče i slaba kupovna moć. Promet u maloprodaji je u poslednjih pet godina u stalnom padu. Da bi sačuvali mušteriju, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja. A onda te mesece čekanja prebacuju na dobavljače, kojima ne plaćaju robu. 

- Kriza tražnje veoma je duboka i mnoge firme su na rubu bankrota, a to važi i za mnoge trgovce, kao i njihove dobavljače - kaže za Dragoljub Rajić, privredni konsultant. 

- Trgovci su zbog besparice prinuđeni da robu daju na odloženo plaćanje na tri, šest, 12 i 24 meseca, pa se to odražava i na dobavljače, a najugroženiji su proizvođači - rekao je on.