ANĐUŠIĆ: Iznenađen sam što me Đorđević nije zvao!
Košarkaš Danilo Anđušić (23) jedan je od mnogih igrača koji su afirmaciju stekli u Srbiji, ali su kao jako mladi odlučili da krenu preko granice u potragu za sportskom srećom. Nekadašnji igrač Hemofarma i Partizana pronašao je mirnu luku u Endesa ligi gde je, kao pozajmljeni igrač Virtusa, sa uspehom branio boje Valjadolida.
Kakvi su ti dalji igrački planovi?
- Za sada još uvek ne znam gde ću nastaviti karijeru. Imam jos dve godine ugovora sa Virtusom, međutim, situacija je takva da ne mogu da me finansijski isprate onako kako smo se dogovorili i trenutno se dogovaramo kako bi pronašli rešenje na obostrano zadovoljstvo. Moj menadzer je uporedo u pregovorima sa drugim klubovima. Moja želja je da ostanem u Španiji, u najjačoj evropskoj ligi, jer sam prošlu sezonu igrao za Valjadolid gde sam napredovao, dobio minute i povratio samopouzdanje. Jednostavno, bila je to dobra sezona, jedno veliko iskustvo. Španija mi baš prija, pre svega kao košarkaska priča, a onda i sve ostalo, ljudi, način zivota … Jednostavno, baš mi je legla.
Bez obzira na sjajnu sezonu u Valjadolidu, na adresu Danila Anđušića nije stigao poziv selektora Aleksandra Đorđevića. Da li si razočaran što nisi dobio poziv selektora?
- Teško pitanje, ali ako bilo šta drugo kažem ne bih bio iskren. Ne mogu da kažem da sam razočaran. To je bilo iznenađenje za mene, bilo mi je krivo, očekivao sam poziv s obzirom na igru i statistiku u protekloj sezoni i kao igrač koji je prošao sve reprezentativne selekcije. Mislim da sam zaslužio. To se nije desilo, brzo sam se presabrao i idem dalje. Sve je to sport. Radiću, trudiću se, daću sve od sebe i da izborim povratak među reprezentativce.
Koji su dometi Srbije na Svetskom prvenstvu u Španiji?
- Rano je pričati o tome koliko možemo. Sve je moguće. U današnje vreme ni najjače reprezentacije nisu sigurne. Zavisi od mnogo elemenata, sastav ekipe, pripreme, zdravstveni bilten, raspoloženje u timu i naravno sportska sreća. Iskreno, nadam se da će izboriti plasman na Olimpijadu. Naravno, pratiću ih i podržavati. Kao dojučerašnji reprezentativac i drugar sa većinom njih, biću verovatno najvatreniji navijač. Želim im svu sreću u Španiji.
Od pre nekoliko meseci, Danilo uživa u srećnoj vezi sa srebrnom Olimpijkom Ivanom Maksimović. Ovo dvoje mladih gotovo su nerazdvojni, a slike su dovoljan svedok da je njihova ljubav iz dana u dan sve jača i jača. Da li se Ivana bolje snalazi pod košem ili ti sa oružjem?
- Ivana se generalno dobro snalazi u svim sportovima, baš je talentovana. Košarka joj ide od ruke, ima dobar šut. Čak me je i pobedila u jednom takmičenju. Mada, nisam ni ja loš, imam smisla i osećaj. To mi je Ivana rekla. Čini mi se da je bilo iskreno, iako bi ona to svakako rekla zato sto me voli. Uz njene instrukcije uspeo sam čak da pogodim i centar. Iznenadio sam sam sebe. Iskren da budem, dobar je učitelj. Kao tandem ne može nam niko nista, kad samo namestimo ruku.
Koliko ti generalno znači to što se i Ivana bavi sportom pa ima razumevanja za tvoje mnogobrojne obaveze?
- Mnogo znači i još više pomaže. Jednostavno ste na istim talasnim dužinama. Znate kakav je život profesionalnog sportiste, spremni ste na odricanja, koja vas prate od početka karijere. Imamo ciljeve, koji su sada zajednički. Sada smo okrenuti jedno drugom i jako je bitno da se razumemo, podržavamo, tako je sve mnogo lakše, a i mnogo lepše i jednostavnije. Jedno drugom smo najveća podrška, pored porodica naravno. Teško nam je kada smo razdvojeni, ali sa puno ljubavi i uz dobru organizaciju za sada sve stižemo i uspevamo.