Balineška mačka: Sijamska bliznjakinja
Godine 1928. dugodlaka sijamska mačka je registrovana pri CFA u Britaniji, ali takvi su se dugodlaki potomci među uzgajivačima i ljubiteljima mačaka smatrali „manjkavima“ jer je njihova duga dlaka onemogućavala da ih na izložbama predstave kao sijamske mačke. Te su se ljupke mačke uglavnom prepuštale vlasnicima kao kućni ljubimci.
Međutim, četrdesetih godina 20. veka je Merion Dorsi predstavila balineške mačiće, pa je niz uzgajivača u SAD-u počeo da radi na tome da se te mačke priznaju kao zasebna pasmina. Budući da je gen za dugu dlaku nasleđen na recesivan način, svaka dugodlaka sijamska mačka mora biti homozigotna (čist uzgoj) za dugu dlaku. To znači da mora da nosi dva gena za dugu dlaku, te da će svaki potomak dobijen parenjem dvema takvih mačaka takođe biti dugodlaka mačka.
Godine 1955. na izložbu su stigle „dugodlake sijamske mačke“, ali su se uzgajivači sijamskih mačaka pobunili zbog naziva. Pasmina je promenila naziv u balinešku, a naziv je nastao na temelju vitkog tela i gracioznih pokreta tih mačaka, naglašenih njihovom dugom, svilenkastom dlakom, piše "Životinje.rs". Zaista, balineška mačka u pokretu podseća na plesačice tog indonežanskog ostrva, iako potiče iz Severne Amerike.
Balineška mačka po mnogočemu liči na sijamsku: ima vitko, elegantno telo finih kostiju, sa dugom glavom u obliku klina i tamnoplave, bademaste oči. Sa prednje strane je glava balineške mačke široka između ušiju (koje mogu imati čuperke dlake) i ravno se sužava prema finoj njuški, dok bi u profilu nos trebao biti ravan, a brada snažna.
Balineška mačka je u svim aspektima predivno elegantna životinja. Dlaka je srednje duga, bez pahuljaste poddlake kao kod drugih dugodlakih mačaka, a dlaka je uglavnom priljubljena uz telo. To takođe olakšava negu ovih mačaka jer joj se dlaka ne zapetljava kao kod drugih dugodlakih mačaka.
Iz daljine se balineška mačka lako može pobrkati sa sijamskom - sve dok ne vidite rep balineške mačke. Dugačak i raskošan, a jednako kao kod sijamske mačke, nije dopuštena nikakva greška ili zaokret. Što se tiče boja, isto kao kod drugih dugodlakih mačaka sa oznakama, ima manje kontrasta između boja tela i oznaka nego kod sijamske mačke.
CFA u Americi priznaje samo četiri osnovne boje oznaka: crna, plava, čokoladna i ljubičasta. Povrh toga, uzgajivači u drugim udruženjima Britanije i Australije stvorili su balineške mačke sa crvenim i krem kornjačastim i prugastim oznakama, koje CFA priznaje pod nazivom pasmine javanske mačke. Kao kod svih mačaka sa oznakama, dlaka balineške mačke tamni s godinama, što karijeru mačke za izložbe čini prilično kratkom.
Kao što se može očekivati, balineška mačka deli mnoge karakteristike sa sijamskom, kada je reč o kućnim ljubimcima. Poseduju neverovatne akrobatske sposobnosti - njihova tela im omogućuju izvođenje sjajnih pokreta u tesnim prostorima (uglavnom kuhinjskim fiokama i ormarićima!).
Obožavaju penjanje - posebno po zavesama - i igranje u torbama za kupovinu, te se često vole nositi na ramenima vlasnika. Veoma su umiljate, te iziskuju mnogo pažnje, ipak uspevaju da zadrže otmenu rezervisanost. Mada su živahne i pune duha, balineške mačke su brbljive gotovo poput sijamskih, ali ipak ne toliko.
U Severnoj Americi se naziv javanska koristi za opisivanje vrsta balineških mačaka koje nemaju četiri tradicionalne boje oznaka sijamske mačke. Na Novom Zelandu, jednobojne i tačkaste vrste balineških mačaka nazivaju se javanskima, dok je u Britaniji javanska mačka zasebna pasmina - to je rezultat nastojanja ponovnog stvaranja angora mačke. Javanska mačka je dobila status šampiona 1984. godine, a nedavno je stigla i u SAD.
Pogledajte i: Američka kovrdžava mačka: Čupava lepotica
Abesinska mačka - jedna od najskupljih pasmina