BEKSTVO IZ ZATVORA POSTALO BEKSTVO OD SUICIDA! Slika zbog koje je glumac hteo da se UBIJE! (FOTO)

Ventvort Miler, najpoznatiji po svojoj ulozi u seriji "Bekstvo iz zatvora", postavio je na svoj fajsbuk profil otvoren, iskren i emotivan odgovor na sliku kojoj je bila namena da ismeva glumčevu kilažu i stil života.

- Godine 2010, bio sam polu-penzionisan iz glume, i krio sam se iz javnosti iz više razloga. Prvi i najvažniji, bio sam suicidan.

Glumac, koji je 2013. godine, na veliku žalost obožavateljki, priznao da je gej, kaže da se bori sa depresijom od detinjstva i da je momenat kada je napravljena slika, bio najgori period u njegovom životu. Borba sa samoubilačkim mislima i auto - destruktivnim ponašanjem je bila otežana nakon što je gore pomenuta slika puštena u javnost i podrugljivi komentari na Milerov račun počeli.

Nakon njegovog odgovora na postavljenu sliku, fejsbuk stranica koja je sliku i postavila, posramljeno je i uklonila.

Za fotografije koje izazivaju veliku medijsku pažnju, popularnost i komentarisanje, retko koja stranica na bilo kojoj društvenoj mreži bi je uklonila. Čini se, ipak, da je MIler svojom potresnom ispovesti izazvao lavinu emocija, podrške i empatije.

Pomenutu fotografiju i njegov odgovor u celosti možete pronaći ovde:

Tekst u celosti možete pročitati ovde:

- Danas sam ponovo postao "meme" na internetu. Nije prvi put. Ovaj se, ipak, razlikuje od ostalih. Godine 2010, bio sam polu-penzionisan iz glume, i krio sam se iz javnosti iz više razloga. Prvi i najvažniji, bio sam suicidan. Ovo je tema o kojoj sam pisao, govorio i koju sam delio. Ali, tada sam patio u tišini. Kao i mnogi drugi. Težinu mojih problema znalo je vrlo malo ljudi. Bilo me je sramota i bolelo me je, smatrao sam sebe oštećenom robom. A glasovi u mojoj glavi naterali su me na put samouništenja. Nije se to desilo prvi put.

Borio sam se sa depresijom od detinjstva. Ta borba me je koštala vremena, prilika, veza, i hiljade besanih noći.
Godine 2010, kada je bio u najgori period u mom odraslom životu, svuda sam tražio olakšanje, utehu, zabavu. I okrenuo sam se hrani. Moglo je biti i nešto drugo. Droga. Alkohol. Seks. Ali hrana je postala jedina stvar kojom sam se radovao. Na koju sam računao da će mi pomoći. Bilo je perioda kada su najbolji deo moje nedelje bili omiljeni obrok i nova epizoda emisije o kuvanju. Ponekad je to bilo dovoljno. Moralo je biti.

I ugojio sam se. Jaka stvar.

Jednog dana, tokom šetnje Los Anđelesom sa prijateljem, prošli smo pored filmske ekipe koja je snimala rijaliti šou. Paparaci su bili svuda. Slikali su me, i fotografije su objavljene uz fotografije iz drugog perioda moje karijere. "Od zavodnika do debeljuce." "Bio je fit, sad je debeo." I slično.

Moja majka je imala jednog od onih prijatelja koji ti uvek prvi donesu loše vesti. On joj je poslao jedan od takvih tekstova iz popularnog magazina. Nazvala me je, zabrinuta.

Godine 2010, dok sam se borio za svoje mentalno zdravlje, to je bila poslednja stvar koja mi je bila potrebna.

Da skratim priču, preživeo sam. Kao i te fotografije. Drago mi je.

Sada, kada vidim tu svoju sliku u crvenoj majici, sa osmehom na licu koji je retko bio tu, setim se svoje borbe. Svoje izdržljivosti i istrajnosti uprkos svim demonima.

Kao maslačak pored trotoara, istrajao sam. U svakom slučaju. Uprkos svemu. U inat svima.

Prvi put kada sam video taj "meme" na društvenim mrežama, moram da priznam, bilo mi je teško da dišem. Ali, kao i svemu drugom u svom životu, i tome sam pridao neko značenje. A značenje koje pridajem ovome je Snaga. Iscelenje. Oproštaj. Sebi i drugima.

Ako znate nekoga ko prolazi kroz ovakvu borbu, pomoć je dostupna. Pošaljite poruku nekome. Pošaljite mejl. Podignite telefon. Nekome je stalo do vas. Čekaju da vas čuju.