BIĆE ŠEĆERA: Šećerne repe na 40.000 hektara
"Gajenje repe zahteva dosta rada i ulaganja, i potpuno smo svesni smanjenog interesovanja uoči setve", kazao je Radenković i dodao da će učiniti sve da poljoprivrednivci ne odustanu od sejanja repe.
Direktor Sunoka je svestan da je i prošla godina za poljoprivrednike bila je teška, jer je nakon što je prosejano rekordnih 70.000 hektara pod repom, usledio niz poteškoća – veoma loše vremenske prilike, pojava bolesti i neodgovarajuće tretiranje, umanjena digestija, duga kampanja prerade.
"Ipak, mi smo sve količine preuzeli i u potpunosti isplatili ratarima. I naša je poruka proizvođačima da ne odustaju od setve ovog proleća jer bi i oni, bez te kulture, bili na udaru tržišta i ostali bi bez velikog dela profita. S druge strane, mi ćemo dati sve od sebe u nastojanju da omogućimo proizvođačima najbolje uslove za poslovanje", kazao je Radenković.
On je precizirao da će za proizvođače koji su dobro organizovani i raspolažu svojom opremom, troškovi proizvodnje šećerne repe iznositi oko 1.200 evra po hektaru. Ove godine kooperanima Sunoka ponuđena je otkupna cena od 28,5 evra za jednu tonu, što je, kako je naglasio, u skladu sa trenutno situacijom na tržištu.
"Za nove proizvođače obezbedili smo mogućnost da se deo proizvodnje plati avansno, ukoliko je to poljoprivrednicima potrebno za unapređenje proizvodnje", kazao je on.
Radenković je podsetio da je u Srbiji 2014. ostvaren prinos od 67 tona šećerne repe po hektaru i da je samo u tri šećerane Sunoka proizvedeno više od 310.000 tona šećera sa nešto manje od 37.000 hektara pod šećernom repom. Radenković je ukazao da je domaća šećerna industrija, "zbog sunovrata cene šećera u svetu i kod nas, u nezavidnoj poziciji", ali da je Sunoko zahvaljujući prethodnim ulaganjima u modernizaciju proizvodnje, što je doprinelo smanjenju troškova, uspeo da održi poslovanje na zadovoljavajućem nivou i isplati kooperante.
Sunoko je, u proteklih osam godina, uložio blizu 150 miliona evra kako bi povećao kapacitete prerade, smanjio troškove proizvodnje, povećao energetsku efikasnost i očuvao životnu sredinu.