PRAVILI SMO SE ENGLEZI U BEOGRADU: Trgovci su nas oborili s nogu zbog JEDNOG GESTA

Prva stanica bio nam je štand sa suvenirima, bogatim srpskim obeležjima, koja prvo privuku turiste u Knez Mihajlovoj. Prva "meta" nam je bila majica sa likom Nikole Tesle.

- Sve su po hiljadu dinara, odgovorio nam je prodavac.

Pola sata kasnije, na istom štandu bio je i naš novinar koji je po zadatku bio stranac. Kada je na engleskom pitao za istu majicu, dobio je isti odgovor.

- It is one thousand. ( Košta hiljadu.)

Očekivajući da će nas barem polovina prodavaca prevariti, ostali smo iznenađeni, ali i zadovoljni, što još uvek ima poštenih trgovaca.

Na drugom štandu raspitivali smo se za druge, sitnije suvenire. I kad bi upitali na srpskom, i na engleskom, svi su nam odgovarali isto. 

- How much for this? (Koliko košta ovo?), pitali smo pokazujući na magnet za frižider, iako smo videli cenu od 200 dinara.

- 2 euros!

Dakle, korektno, opraštamo malo drugačiji kurs od onog zvaničnog.

Radnica na trafici nije znala engleski, ali se sve vreme trudila da nam gestikulacijom pokaže da voda i koka kola koštaju 120 dinara.

Isto smo prošli i u fast fudu. Naplatili su nam baš koliko treba, trudeći se sve vreme da objasne šta imaju i šta je dobro. 

Trgovci Beograda, danas ste položili test ili smo samo mi imali sreće da izbegnemo 'prevarante'.