BIRA SE KARAMARKOV NASLEDNIK: Ko su kandidati za mesto predsednika HDZ-a?
Kandidaturu je za sada zvanično najavio samo evroparlamentarac Andrej Plenković, očekuje se kandidatura šefa diplomatije u tehničkoj vladi Mira Kovača, a špekuliše se da bi njima konce mogla da pomrsi kandidatura mnogo osporavanog ministra kulture u odlazećoj vladi Zlatka Hasanbegovića. Neizvesnost oko toga ko će izaći na megdan Plenkoviću prestaće u sredu, kada ističe rok za prikupljanje pet hiljada potpisa za predsedničku kandidaturu u HDZ-u, do kada će se i definitivno znati hoće li se u trci za Karamarkovog naslednika uključiti Hasanbegović i Miro Kovač, ili će HDZ-ov evroparlamentarac biti jedini kandidat na unutarstranačkim izborima najavljenim za 17. juli.
MASOVNA TUČA U VODICAMA! Meštani premlatili turiste!
Iako izvori iz HDZ-a kažu da su male šanse da na tim izborima pobedi Kovač, te da su Plenković i on kulturni ljudi koji neće zatrovati kampanju i podeliti stranku uoči parlamentarnih izbora, ipak s druge strane ima i onih koji ne isključuju ni taj scenario. Prema toj interpretaciji, naime, bilo kakva konkurencija u trci za šefa stranke neizbežno rađa razdor, a to bi samo dva meseca pre suočavanja sa SDP-om Zorana MIlanovića ionako uzdrmani HDZ teško podneo. Da se kandidovao na početku izbornog procesa u HDZ-u, Zlatko Hasanbegović bio bi ozbiljan protivkandidat Plenkoviću, pišu mediji i ukazuju da je tehnički ministar kulture veoma popularan u radikalnom desnom krilu stranke i ima potencijal da parira "umerenom" Plenkoviću.
USTVARI NE, ALI ZAPRAVO DA - Kolinda: Hrvati ne spadaju u "Zapadni Balkan"
Otežavajuća mu je okolnost to što pripada Karamarkovoj struji kao i to što ga ne podržava zamenik predsednika stranke Milijan Brkić. Stoga, kako se navodi, u HDZ-u procenjuju da on odugovlači s objavom svoje odluke ne bi li sebi podigao cenu uoči novog preslagivanja moći u stranci, a da sam nema ambicija u ovom trenutku da uđe u predsedničku trku. Neizvesno je i da li će odlazeći premijer Tihomir Orešković ostati u politici, odnosno da li će odlučiti da na izborima nastupi zajedno sa Mostom nezavisnih lista na čijem čelu je potpredsednik vlade Božo Petrov.
DANAS SE SEĆAMO JADOVNA 1941: Na najsvirepije načine pobijeno 40.000 SRBA! (FOTO)
U međuvremenu Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIW) je sačinio analizu u kojoj stoji da je članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji donelo brojne koristi, ali da samo po sebi nije rešilo nagomilane ekonomske probleme, već je za tako nešto potreban veći i izdušniji angažman nacionalnih vlasti. U delu koji se bavi Hrvatskom, stručnjaci WIIW-a, između ostalog, ocenjuju da hrvatsku političku scenu karakteriše paralizujuća podela na dva politička bloka - jedan predvođen HDZ-om, a drugi SDP-om. Među njima, zaključuju, u ekonomskoj politici nema većih razlika, a glavna kost razdora između, uslovno rečeno, crvenih i crnih u hrvatskoj politici i dalje je odnos prema Drugom svetskom ratu i postratnom periodu.
ODABRALI ZANIMLJIV DATUM: Hrvati ponovo na birališta "11. septembra"
Dok se dve vodeće hrvatske stranke svađaju oko tih pitanja, ekonomija zemlje, iza koje je šest godina recesije, nastavlja da tapka u mestu, a poslednjih godinu i po, vrlo sporo kreće napred. Proizlazi, naime, da je Hrvatska i dalje pri samom dnu lestvice EU po razvijenosti i standardu, preneli su hrvatski mediji. Hrvatski ekonomisti, dodaje se, slažu se s ocenom WIIW-a da je polarizovana politika opterećenje reformskom procesu, no ne prihvataju sve mere koje nude stručnjaci WIIW-a.
- Oni na Hrvatsku kao da gledaju 'helikopterski'. Šta ako dođe do stvaranja velike koalicije?! - pita neimenovani sagovornik Jutarnjeg lista koji predviđa da će u fokusu ove predizborne kampanje ideološke podele biti manje izražene.
Da je politička scena Hrvatske slaže se bivši predsednik Ivo Josipović koji za to krivi HDZ i kaže da je ta stranka prvi put progovorila o tim temama - od Kevinih jama, lustracije, Drugog svetskog rata, revizije istorije.
- Međutim te se teme neće izgubiti, jer rasprave o prošlosti nisu samo rasprave o prošlosti. U raspravama o fašizmu i antifašizmu lome se neke bitne civilizacijske teme - kazao je Josipović.
On ističe da se društvo mora suočiti s činjenicom da je bilo pogrešno služiti Hitleru i Musoliniju, pogotovo zato što to u današnje vreme povlači i odnos prema manjinama i drugim demokratskim vrednostima. Priznaje da je bilo događaja i na pobedničkoj strani, ali društvo mora da apstrahuje ono što se događalo da bi zaključilo da je antifašizam jedna od najvećih vrednosti, kao što je, kako kaže, vredan i Domovinski rat. Josipović smatra da u fokus kampanje treba vratiti privredne promene i mere za otvaranje radnih mesta, ali naglašava i da je rasprava o radnim mestima nemoguća bez rasprave o strukturnim reformama, regionalizaciji, pravosuđu i državnoj upravi, u kojoj je prevladao klijentelizam.
HOFER JE UZ SRBE! Evo kako potencijalni predsednik Austrije podržava našu zemlju