Bogati Nemci na selu, siromašni u gradu

Nemačka 25 godina posle pada Berlinskog zida. Ova zemlja se tokom proteklih decenija značajno izmenila. Za to vreme se u istočni deo Nemačke slilo mnogo novca. Milijarde evra su uložene u infrastrukturu, kako bi se podržale finansijski slabe komune. Šta je ulaganje tog novca donelo stanovnicima? Jesu li razlike između istoka i zapada Nemačke još uvek velike?

One, u najmanju ruku, nisu toliko velike kao što se misli, kaže Michael Hüther, direktor Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu koji je objavio studiju o siromaštvu u Nemačkoj. On je došao do zaključka da se pažljivo mora sagledati šta ljudi u Nemačkoj od svojih neto prihoda mogu sebi priuštiti. Na taj način se došlo do potpuno novih pokazatelja, prenosi DW.

U udaljenim delovima istočne Njemačke troškovi života nisu veliki kao u zapadnom delu zemlje. To znači da ljudi na istoku s manjom zaradom sebi više toga mogu priuštiti. U Nemačkoj se siromašnima smatraju svi oni čija je mesečna neto zarada manja od 870 evra. Sa tim novcem se na istoku zemlje može bolje živeti nego na zapadu. Samcu u Minhenu treba 1.030 evra da bi sebi priuštio standard prosečnog stanovnika Nemačke. Minhen je pak jedan od skupljih gradova.

I baš na tome počiva Hütherova analiza: Velike razlike ne nastaju na relaciji istok-zapad, već na relaciji selo-grad. On je ubeđen da se "politika borbe protiv siromaštva mora voditi u velikim gradovima". "Ukoliko se regionalno politički ne skoncentrišemo na velike gradove, dobićemo problem", smatra šef IW-a.

Prema studiji, razlog je taj što su rizične grupe u gradovima najčešće nadproporcionalne: "Nezaposleni, samohrani roditelji, porodice migrantskog porekla, gde su primanja tipično niža", smatra Hüther, grupe su na koja se nemačka politika mora koncentrisati da bi se efikasno mogla boriti protiv siromaštva.

To bi značilo da je Pakt solidarnosti, kojim se istočnim Nemcima do 2019. garantuje podrška od nekoliko milijardi evra godišnje, morao ponovo preusmeriti od ruralnih regija na istoku prema velikim gradovima koput Kelna ili onih u Rurskoj oblasti.

Institut za privredu Njemačke je ustanovio da se problem u gradovima tokom prošlih godina pogoršao. Stanovnici gradova od prosečno zarađenog novca sebi mogu manje toga priuštiti nego stanovnici ruralnih regija, u kojima je platežna moć ostala stabilna. Na selima, prema rezultatima IW-a, 14 procenata stanovnika ne raspolaže platežnom moći, a u gradovima se radi o 22 posto takvih stanovnika. Posebno loše je u gradovima poput Kelna, Dortmunda ali i u Frankfurtu na Majni ili Hanoveru.