fbpx
Skip to main content
Rajko Bulatović i Generalštab

"JOŠ ME BOLE NOGE KOJE SAM IZGUBIO": Pomažući drugima i sam je nastradao kod Generalštaba

Foto: SD/ilustracija
„Noge su me strahovito bolele, a nisam ni znao tada da ih više nemam. To je fantomski bol odstranjenog uda koji me boli već 16 godina i nikada neće prestati. Taj trenutak saznanja da sam prekraćen na pola nikada neću zaboraviti“, svoju potresnu životnu priču prenosi član Štaba civilne zaštite koji je u bombardovanju generalštaba ostao bez nogu, Ratko Bulatović.

Stravična eksplozija i jezive slike koje je ugledao pre nego što je izgubio svest urezane su mu u pamćenje i 16 godina kasnije.

„Kako vreme prolazi ljudi zaboravljaju šta se desilo. Ja to nikada neću moći. Živim sa tim svakoga sata, 365 dana u godini“, objašnjava Bulatović (56).

Kobne 37. noći bombardovanja, između 29. i 30. aprila 1999., kada je prva NATO bomba pala na Generalštab, Bulatović je sa ekipom iz Štaba civilne zaštite krenuo da pomogne povređenima.

„Prvi udar se desio u dva posle ponoći. Samo desetak minuta posle ponoći došao je drugi. Ja sam stradao od njega“, priseća se Bulatović.

TRAGEDIJE U KUĆI I BOLNICI

Trogodišnja devojčica Milica Rakić poginula je 19. aprila 1999. godine od gelera NATO bombe u svojoj kući u Batajnici, a u bombardovanju KBC „Dragiša Mišović“ 20. maja, 50 minuta posle ponoći, poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tanoskić, kao i pacijenti ove bolnice Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Teškim glasom objašnjava kako mu se tad živo totalno promenio. „Bili smo ispred zgrade tadašnjeg SUP-a i Generalštaba koji su bili u plamenu. Svuda su ležali poginuli i povređeni. Na sve strane gomila šuta, blokova... Samo što smo izašli iz automobila, a na radiju smo čuli da ide novi udar. Tada je već bilo kasno da se sklonimo. Par sekundi kasnije desilo se“, priča uznemireno Ratko i ističe da će te prizore doživotno pamtiti.

„I u prvom udaru su poginuli i slučajni prolaznici. Sećam se dva mladića kako u BMW-u čekaju zeleno na semaforu da skrenu ka Slaviji. Ostali su mrtvi na mestu", kaže Bulatović za Blic. On i trojica njegovih kolega su teško povređeni.

„Nekoliko ljudi je i poginulo. To se krilo i čuvalo kao državna tajna. Verovatno da se ne bi stvarala panika“, rekao je potresen Bulatović i dodao da je to bila najteža noć u Srbiji: „Gađani su objekti, bolnice, mostovi...Strašna, apokaliptična noć“.

Bulatović se probudio tek sutradan popodne u šok sobi Urgentnog centra. „Bio sam pokriven do glave i nisam mogao da se pomeram. Noge su me strahovito bolele, a nisam ni znao tad da ih više nemam“, priča Ratko i kaže da mu je teško i dan danas da prođe Ulicom kneza Miloša.

Ratko je sada u penziji, živi u Beogradu, a često svojim kolima putuje po Srbiji. „Imam ručne komande u kolima, a funkcionišem nekako uz pomoć proteza i kolica. Muka je, ali se snalazim“, završava Bulatović svoju priču.

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
10 Beograd

Korona skener

Korona virus COVID-19