Britanska kratkodlaka mačka: Žrtva Drugog svetskog rata

U godinama neposredno nakon rata bilo je veoma malo mužjaka s pedigreom, pa su zbog toga, neki uzgajivači parili svoje mačke sa kratkodlakim mačkama orijentalnog tipa, što je umalo dovelo do nestanka zbijene telesne građe. Uzgajivači su pedesetih godina promenili taj trend parenjem s krup­nim, plavim persijskim mačkama. Iako je to vratilo kvalitete pasmine, mekšu dlaku, te oblik glave sličan persijskoj takođe je značilo da su neki mačići imali dužu dlaku.

Standardi postavljeni za britanske i evropske krat­kodlake mačke zahtevaju ravan nos - što je teš­ko postići ako se koristi persijsko nasleđe, čak i kada persijske mačke uzgojene u Evropi nema­ju onako prćast nos kao u Americi.

Među različitim jednobojnim mačkama najpopu­larnija je bila plava - koja je, zapravo, prelepa plavkasto-siva i otad je zadržala svoju popularnost. Zbog toga, plava britanska kratkodlaka mačka ponekad dobija status posebne pasmine pod nazivom 'britanska plava', te se smatra simbolom pasmine.

Kao kod svih britanskih kratkodlakih mačaka, ideal je ljupko, zaobljeno lice punih obraza, zbijeno telo sa snažnim, širokim ramenima, duboka prsa i jake, kratke noge. Uši su malene sa zaobljenim vrhovima i prilično razmaknute. Nos je kratak i ravan, a boja na nosu odgovara boji dlake.

Kod jednobojnih britanskih kratkodlakih mačaka, okrugle su oči boje bakra, tamno narandžaste ili zlatne, osim kod bele mačke koja ima plave ili oči različitih boja. Bela mačka narandžastih očiju - kod koje se retko pojavljuje urođena gluvoća od koje pate bele mačke plavih ili očiju različitih boja - razvijena je od bele mačke plavih očiju, koja se pojavila krajem 19. veka, ali savršena bela dlaka, bez ikakve žute nijanse, veoma je retka pojava.

Krem britansku kratkodlaku mačku, koja se priznaje od dvadesetih godina, veoma je teško uzgojiti u idealnoj boji krzna: bleda krem nijansa bez ikakvih prugastih oznaka. Boja je često 'prevruća' (previše crvena), a takođe ima ostataka pruga na repu i oznaka na licu.

Kornjačaste mačke nisu retke, ali ih je takođe veoma teško uzgojiti u skladu sa standardima pasmine, koji iziskuju mešanje boja bez vidljivih mrlja, šara ili prugastih oznaka. Koža na nosu i jastučićima na šapama kod kornjačastih mačaka moraju biti u skladu s bojama dla­ke. Čak i u 'najpovoljnijim' okolnostima, leglo može imati samo jednu kornjačastu mačku, a budući da su boja i pol mačaka povezani, kornjačasti su potomci gotovo uvek ženke - ako se i pojavi kornjačasti mužjak, biće neplodan. Kornjačaste i bele, poznate kao kaliko u SAD-u, imaju jasne mrlje crvene i crne boje jer, iz nekog zasad nepoz­natog razloga, gen za dvobojnost utiče na gen za crvenu boju povezan sa polom, pa je nemoguće dobiti mešane boje 'čiste' kornja­časte mačke kod kornjačastih-i-belih mačaka.

Prugasta Britanska kratkodlaka mačka, bez obzira je li klasična, tigrasta ili tačkasta, ima kompletne krugove na repu, pa čak i na nogama. Prvobitna prugasta mačka bila je smeđa, ali se ona danas ređe može videti. Na sceni su se uskoro pojavile crvene mačke, pise "Životinje.rs". Riđe-crvene česte su u Britaniji kao mačke bez pedigrea. Na engleskom se prugast kaže 'tab­by', a reč je navodno nastala po gradiću Atabija, blizu Bagdada, poznatom po proizvodnji svilene tkanine pod nazivom 'tabbi svila', a isti su uzorak imale i lokalne mačke.

Na čelu prugaste mačke nalazi se znak 'M' - koji je navodno ostavio prorok Muhamed kad je uzeo mačku u naručje! Poput jednobojnih britanskih kratkodlakih mačaka, prugaste takođe imaju oči boje bakra, osim kod srebrne prugas­te mačke koja ima zelene ili svetlosmeđe oči. Tačkasta kratkodlaka mačka ima dlaku veoma sličnu tigrastoj prugastoj mački ali su kod nje pruge razlomljene na tačke.