CITATI ĐURE JAKŠIĆA: U srcu se život zastrašenom taji, samo vetar huji, to su uzdisaji!

Đura Jakšić / Izvor: Foto: Youtube Printscreen/yanpotocki

Danas je godišnjica smrti najvećeg liričara srpskog romantizma.

Na današnji dan1878. umro je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seoba Srbalja" "Stanoje Glavaš").

Često te u snu snivam,
Moja ljubavi!
Često te tako viđam,
Cvete ubavi!

Pa grlim nebo plavo,
Grlim, uzdišem,
A ljubim sunce jarko,
Ljubim, izdišem.

Al eto zora sviće,
I eto prođe san;
Al tebe nema, nema -
Nema da svane dan.

Pašću, umreću, duša mi gore, rastopiće me do bele zore, k'o grudu snega vrelo sunčanje. O, lakše, lakše kroz gusto granje!
Kad bi moma zvezda bila, nikad ne bi duša moja bela danka zaželila.
Natoči mi čašu vina iz podruma svog. Poljubi me, zagrli me, pomog'o ti Bog!
O njom sam samo snevo, ona mi beše sve: neka me ona voli, a svet prezire.
U srcu se život zastrašenom taji, samo vetar huji, to su uzdisaji…
Zašto me ne ljubiš, mog života raju? Bez ljubavi časi što da propadaju?
Jesi li čula, dušo, da ponoć uzdiše, kad joj na crnim grudima zvezdu raniše?
Volove sam prodao lani i sa njima pašu mnogu. Krčmarici, lepoj Jani, toke dadoh u zalogu...
Opet me jedno teši, i sad sam grešiti rad, nešto da Mila zgreši, s njome da gorem mlad!
Uvređeno srce moje, u večitom bolu, gnevu, smeha se je zaželelo...