ČOVEK SA DVA SRCA: Zbunjen je, ne pogađa ga tuđa nesreća, izgubio je intuiciju

Neurolog Agustin Ibanez sa Favaloro univerziteta u Buenos Ajresu, zainteresovao se za slučaj čoveka kojem je ugrađeno veštačko srce. Zapitao se da li nam se emocije, osećajnost i intuicija menjaju kada promenimo srce. Ovo je istražio na slučaju čoveka sa dva srca koji pored prirodnog ima i veštačko. On nije hteo da otkrije identitet te su ga novinari BBC-a "krstili" Karlos. Došao je do zaključka da nam emocije zaista zavise od srca.

Skoro svake sekunde Karlos oseća malu džombu koja mu udara stomak. To je otkucaj njegovog drugog srca koje mu je ugrađeno kako bi pomoglo njegovom pravom srcu.

Mala mehanička pumpa je trebalo da rastereti njegove oslabljene mišiće srca, ali se Karlosu to nije dopalo. Otkucaji mašine su menjali njegov osećaj tela, jer mu se činilo da su mu se grudi spustile u abdomen.

To je bio neobičan i uznemirujuć osećaj, ali kada je neurolog Agustin Ibanez upoznao Karlosa, posumnjao je da bi moglo doći i do još nekih neželjenih pojava.

- Time što zamene nečije srce - smatra Ibanez - doktori bi mogli da utiču i na um pacijenta. Karlos bi sada mogao da razmišlja, oseća i da se ponaša drugačije.

Čini se da izreka "slušaj svoje srce" nije nimalo besmislena. Mišić srca utiče na naše emocije i misteriozna osećanja "intuicije". Sve je povezano sa suptilnim signalima koje nam srce šalje, od empatije za nečiju bol, do slutnje da vas partner vara.

Aristotel je smatrao da je glavna funkcija mozga da smiri strasti koje naviru iz srca, koje je smatrano za kolevku duše. Iz sličnih razloga su oni koji balzamuju u starom Egiptu odvajali srce od tela, kako bi ga oslobodili puke nadmoći glave.

Ljudi sa većom svesnošću tela imaju intenzivnije reakcije na emotivne slike i više ih dotiču, takođe i bolje objašnjavaju svoja osećanja. Ova osetljivost se širi i na druga osećanja, odnosno oni su i bolji u prepoznavanju emocija na tuđim licima, i brže uoče kako da izbegnu neku opasnost, kao što je to na primer električni šok u laboratoriji, pošto zbog veće osećajnosti bolje pamte.

Još nekim istraživanjima je dokazano da se ljudi koji više slušaju svoje srce češće prepuštaju instinktima. Nakon operacije, Karlos je doživeo neke značajnije promene, i to je jak dokaz da se naš um prostire dalje od mozga.

Kada je Karlos oslušnuo svoj puls, pratio je ritam uređaja koji mu je ugrađen pre nego svoje otkucaje srca. Ovo je izmenilo i druge percepcije njegovog tela, pre svega mu se uvećao grudni koš, što je i bilo očekivano.

Što je najznačajnije, uticalo je na neke njegove društvene i emocionalne veštine. Karlosu je ponestajalo empatije kada je posmatrao nesreće drugih ljudi. Takođe je imao probleme da razazna tuđe motive, i ono najvažnije, izgubio je intuiciju koja mu je pomagala pri donošenju odluka. Karlos je nažalost nešto kasnije umro tokom lečenja.

Sve ovo je išlo u prilog tome da telo utiče na emotivnost. Nije poznato zašto neki ljudi imaju razvijeniju povezanost sa svojim telom, ali naučnici smatraju da se to može poboljšati praksom. Tu mogu pomoći vežbe kojima se možemo bolje fokusirati na signale koje nam telo šalje.

Izazov je prepoznati osećanja, čak i kada su neugodna. Treba da se uvežbamo kako da bolje koristimo "emotivni barometar" koji imamo prirodno u telu, kako bismo se informisali o stanju u kojem je naš um i kako bismo odlučili kako da delamo. A sve što treba da uradimo je da počnemo od otkucaja svojeg srca.

Ukoliko vam je ova vest bila interesantna, možda će vas zanimati koje savete za dug život daje čovek koji je živeo 256 godina (više o tome na OVOM linku).