DA, I TO POSTOJI! Direktor srpskog javnog preduzeća lično odgovara građanima na poruke i radi na terenu
Dolaskom u preduzeće podneli smo više krivičnih prijava protiv lica koja su u toku prethodnog perioda vršila protivzakonite radnje, što na liftovima, što na čišćenju. U preduzeću smo zatekli samo jedno lice koje je kontrolisalo uslugu čišćenja, a kada uzmete u obzir informaciju da čistimo 12.000 zgrada, možete da zamislite kako je kad samo jedno lice sve kontroliše. Zbog toga smo osnovali tim ljudi koji se time bavi, imaju svog koordinatora, imamo po čoveka na svakoj opštini koji obilazi teren i kontroliše. U ovom trenutku nije moguće da izvođači koji rade za nas falsifikuju potpise stanara, jer mi to sve proveravamo, što pokazuju i sertifikati koje smo dobili kao priznanje ozbiljnog i odgovornog rada. Sada nema praznog hoda, svako ima svoje zaduženje, precizno definisan opis posla, način rada...
Promenjen je i rad samog call centra, uveli smo i nove brojeve telefona, brzi broj *011, tako da sugrađani mogu lakše da nas dobiju. Svi razgovori se snimaju i ne može da se desi da je neko od zaposlenih bio neprijatan, a da mi to nemamo zabeleženo i kasnije sankcionišemo - to ne sme da se desi, jer moramo da radimo u interesu građana.
Situacija je i dalje jako teška, posebno zato što je cena održavanja izuzetno niska. U naš sistem ne ulazi investiciono održavanje, a to je upravo ono što najviše buni građane, zbog čega se najviše trudimo da objasnimo šta smo dužni da radimo, a šta ne, da ponudimo da neke radove izvedemo na rate...
Uglavnom najveće probleme imamo sa investicionim radovima. Zgrade su u proseku stare 50 godina, liftovi 43 i jasno je šta to znači kada znate da je u Evropi vek trajanja liftova 25 godina i da se nakon toga bez obzira na stanje menjaju. Odavno su liftovi kod nas morali biti ili potpuno obnovljeni ili zamenjeni, međutim, situacija nije takva da građani imaju finansijsku moć da ih zamene, jer to košta oko 2-3 miliona dinara. To je veliki problem, iako smo mi kao preduzeće uspeli da to podelimo u 24 mesečne rate.
Obajsniću na ovom primeru: kada servisiramo auto, menjamo svećice, ulje - to plaćamo. Ali kad je auto star 40 godina, onaj serviser koji brine o vašem automobilu, nije dužan i ne može da vam kupi novi auto. Tu je upravo i nerazumevanje između nas i građana, jer oni misle da smo dužni da im kupimo i novi lift i novu fasadu, a zapravo su oni vlasnici svega toga.
U cenu našeg održavanja ulazi tekuće održavanje – 6,03 dinara po metru kvadratnom, odnosno 9,29 za zgrade sa liftom. U okviru te cene imamo i hitne intervencije tokom 24 sata - delujemo u slučaju pucanja cevi, zaglavljivanja u liftu, brinemo o merno-razvodnim ormanima, o struji i svim drugim vitalnim delovima zgrade.
Ljudi su skeptični i misle da će dopune Zakona o stanovanju doneti nove namete samoj zgradi što apsolutno nije tačno.
Trenutno imamo zgrade u kojima nema predsednika skupštine stanara. Promene će podrazumevati to da stanari imaju šest meseci da izaberu čoveka koji će da brine o zgradi, a ukoliko to ne urade, posle šest meseci Grad Beograd, Privredna komora Srbije, dodeliće čoveka koji će time da se bavi, ali koga će morati da plaćaju sa po 200-300 dinara po stanu.
Dakle, nema novih namata, građani imaju izbor - mogu sami da odluče ko će da brine o njihovoj zgradi, a ako to ne žele, onda mi to moramo da uradimo jer ne možemo više da dopustimo da fasade padaju na prolaznike i da to nije ničija briga.
Predvideli smo sve situacije koje smo uvideli u praksi, dakle zakon nije posledica rada u kancelariji, nego rada na terenu i realnih problema koje rešavamo u korist građana. Sigurno je da ćemo i mi moći da budemo efikasniji i brži, niko neće moći da nas stopira.
Imali smo situacije u kojima jedan stanar ne želi da se menja lift, jer živi na prvom spratu i lift ga ne zanima. Upravo je to jedan od razloga iz kojih smo inicirali izmene Zakona o stanovanju.
Planovi su da ponudimo investicione radove na duži vremenski period otplate, uradili smo tri projekta javno-privatnog partnerstva. Kada mi kao preduzeće omogućimo da se liftovi otplaćuju na četiri ili pet godina umesto na dve, onda smo uradili veliku stvar.
Ono što je najvažnije jeste da dođemo u situaciju da preventivno delujemo na održavanju zgrade i da predviđamo šta će se to u budućnosti pokvariti, umesto da čekamo da nam građani sami jave šta treba raditi u njihovim zgradama. Kako oni nisu građevinski inženjeri, ne znaju da li je potrebno promeiti oluke na zgradi, lift... Moj cilj je da se sve preventivno održava, da nas stanari čak ni ne vide, ali da u zgradi sve funkcioniše kako treba.
2015. godine smo prvi put radili preventivno čišćenje oluka. To apsolutno nikada nije rađeno, a postoji potreba - na ovaj način smanjili smo propadanje fasade.
Ceo moj tim, svi ljudi koji rade u ''Gradskom stambenom'', rešavaju probleme građana na sve moguće načine. Totalno je drugačije kada nam neko izloži svoj problem pismeno u odnosu na neposredni kontakt na terenu. Ne samo da obilazimo zgrade, nego i održavamo tribine sa predstavnicima zgrada, pozivamo ih i u naše prostorije, pa rešavamo probleme, i kroz neku vrstu obuke pomažemo da njihov rad bude kvalitetniji i efikasniji.
Lično, pored svojih saradnika, odgovaram na poruke građana na našoj Fejsbuk stranici, a jednom nedeljno na dva sata primam građane u svom kabinetu i pomažem im da rešimo probleme koji ih muče. Dolaze u velikom broju, izlože svoj problem i dobiju odgovor iz prve ruke. I onda kada njihova muka nije u našoj nadležnosti, pomognemo i povežemo ih sa onima koji problem treba da reše.
Često sam sa građanima i znam koliko je drugačiji odnos i prema meni i prema preduzeću, jer ljudi vide da se nešto menja, da se trudimo. Sada se sve mnogo brže radi, na svaki zahtev koji dobijemo od strane stanara reagujemo u roku od 48 sati, što je nekada bilo značajno duže. Dolaskom u preduzeće zatekao sam dopise građana na koje se nije odgovaralo od 2012. godine!