Da li islamisti imaju rok trajanja?
Problem je sledeći – postoji bojazan da će po okončanju borbi u Siriji i Iraku, evropski dobrovoljci IS-a doneti taj pakao i kod kuće, planirajući i izvodeći napad na matične države, naročito na one koje su putem američke anti-IS koalicije objavile rat Islamskoj državi.
Uspon ''zapadnih džihadista''
Prema istraživanju američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) iz septembra 2014. godine, gotovo polovinu pripadnika ekstremističke grupe Islamske države čine borci iz drugih zemalja. Iz Srbije je otišlo više od 150 boraca, s tim da je tu pre svega reč o Albancima sa Kosova i Metohije. Iz Bosne i Hercegovine se Islamskoj državi pridružilo oko 400 boraca, iz Albanije više od 150, dok je iz Makedonije preko 20 dobrovoljaca otišlo u džihad.
Međutim, začuđujuće je to što su među zemljama koje prednjače po broju dobrovoljaca na strani islamista (sa više od 600 boraca) države poput Francuske i Velike Britanije. Nedavno je francuski premijer Manuel Vals rekao da je više od hiljadu Francuza uključeno u ovaj fenomen, kao i da je do sada najmanje 50 francuskih državljana poginulo u Siriji.
I britanska vlada je potvrdila da je najmanje 600 britanskih građana otišlo u Irak i Siriju da se bori na strani islamista, ali obaveštajne službe procenjuju da njihov broj ide i preko 2.000.
Ono od čega strahuju Evropljani, a ponajviše Amerikanci, jeste da će borci IS-a u Evropu i SAD dolaziti sa svojim zapadnim pasošima i tamo izvršiti terorističke napade. Cifra od preko 100 Amerikanaca u službi IS-a veoma zabrinjava vladu SAD.
CIA procenjuje da militantnih aktivista Islamske države ima između 20.000 i 30.000 i da njihov broj iz meseca u mesec raste, a da su za to upravo odgovorni strani borci.
Britanski 'plan'
U nastojanjima da se ovaj problem reši, u Evropi prednjači vlada Velike Britanije, koja je i najviše šokirana činjenicom da njeni građani učestvuju u zverstvima Islamske države, naročito kada se saznalo da je britanski državljanin, zloglasni ''džihadista Džon'', kriv za nedavna pogubljenja američkih i britanskih novinara u Siriji.
Rešenje u vidu zakona, koje je nedavno predložio britanski premijer Dejvid Kameron, je sledeće – zabraniti povratak u zemlju britanskim borcima Islamske države na period od dve godine, osim ako ne prihvate da budu uhapšeni i privedeni na suđenje zbog učešća na ratištima u Siriji i Iraku. Uz to, Kameron namerava da osnaži pripadnike granične policije i carine kako bi mogli da ''konfiskuju pasoše osobama za koje postoji i 'najmanja sumnja' da se vraćaju sa ratišta na Bliskom Istoku''. Na ovaj način se, smatra Kameron, ''ekstremizam neće proširiti Britanijom''.